SNEŽANA DAKIĆ: Drage žene, ako se ZAPUSTITE, tako ćete i proći! Voditeljka progovorila o NOVOM ZANIMANJU a ovako je došla na ideju
Nakon svog 53. rođendana nekadašnja trendseterka podsetila nas je u kakvim zabludama živimo i šta u životu treba da menjamo. Ona je sebe dovela do perfekcije, a potrudiće se da kao lajfkouč pomogne i drugima da to urade.
Svoje slobodno vreme donedavno smo provodili uz emisije Snežane Dakić. Uvek zanimljiva, precizna, oštra, ali pravedna, donosila je dah nečeg svetskog u urbani način života i njegova nepisana pravila. Vremena su se promenila i sjajna autorka i voditeljka krenula je nekim novim putem.
Od žene poput vas, pune znanja i iskustva, šarma i stila, očekivali bismo najmanje jednu autorsku TV emisiju na dobre teme. Ipak, trenutno ste na master edukaciji iz NLP i završili ste akademiju za lajfkoučing. Da li vam je to zanimljivije od medija?
- Trenutno sam na pauzi od televizije i posvetila sam se profesionalnom usavršavanju. Želim da razvijem nova znanja i veštine. Neurolingvističko programiranje je fenomenalna stvar. To je zapravo nauka o tome kako razmišljaju uspešni ljudi i u čemu nas sputavaju razni obrasci koje smo usvojili, a uopšte nisu ni korisni ni tačni. Mnogo pratilaca me pita za mišljenje i savet da sam odlučila da se specijalizujem i da zaista postanem lajfkouč. Dakle, da ljude mogu stručno da podržim u ostvarenju ciljeva, životnim promenama, da im pomognem da postignu bolju komunikaciju, da razumeju i sebe i druge ljude, da imaju bolje međuljudske odnose, da izaberu pravog partnera za sebe, da otkriju svoja uverenja i da ih prevaziđu.
Svima nam je jasno da je u poslednje dve godine na svim poljima došlo do smene generacija. Kako ste vi prošli u novoj podeli karata?
- Najviše od svega promenio se sistem vrednosti i javni diskurs. Mlađe generacije imaju manji problem s tim i dobro plivaju u popularnim formatima. Ja ne umem da osmislim program kakav sadašnja TV publika voli da gleda. Zato sam odlučila da istražim šta još umem i mogu, dok se ne ukaže potreba za nekim drugim TV sadržajima koje bih mogla da stvaram. Upisala sam i master studije iz upravljanja ljudskim resursima. Pre dve godine položila sam za licencu za promet nekretnina. Ako ne ide jednim putem, probajte nekim drugim. Ne treba svoj identitet vezivati za posao koji obavljate, niti za trenutnu funkciju. Treba da znate ko ste i šta možete i bez svega toga. A ja to, na sreću, znam. I hvala meni na tome, jer ne odustajem od sebe! A i sebe mi niko ne može oduzeti!
Ne samo što ste se bavili trendovima u odevanju i načinu života, vi ste ih i stvarali. Iz tog ugla, šta moramo da radimo kako bismo se adaptirali na nju ejdž? Šta da menjamo, šta novo da učimo?
- Evo, ja pratim razne programe za psihološko osnaživanje ličnosti. Ljudi tragaju za smislom jer su se savremena društva udaljila od dobrote, čovečnosti, pravičnosti, zasluge. Od prirodnosti. To je teško prihvatiti. Nigde nema sigurnosti, tehnologija prebrzo napreduje, poslovi dolaze i prolaze, a i mnogo je površne komunikacije koja, umesto da uliva sigurnost, zapravo stvara nespokoj. Ljudi se osećaju usamljeno, otuđeno, nesigurno, nevoljeno. Ta neizvesnost stvara anksioznost. Svima je tako. Plus medijska zastrašivanja bolešću, zločinima, ratom...
Po vama, gde najviše greše žene koje pređu petu deceniju? Široko je pitanje, ali stavite akcenat tamo gde smatrate da je najbitniji.
- Misle da je njihovo vreme prošlo, a nije! Ovo je novi vek! Ako odustanete od sebe i niste dobri sebi, nećete valjati ni drugima. Mrzi ih da rade na sebi, pa se zapuste i onda misle da više neće moći da se dovedu u red, pa i ne pokušavaju. Prihvataju stereotipe o starenju koji su važili za njihove pretkinje, ali danas više ne važe. Njihove bake i prabake su živele bez struje, kućnih aparata, gotove hrane, bez telefona, televizije, automobila, interneta, samousluga koje rade non-stop, bez dostupnih putovanja. Nisu imale fitnes centre i kozmetičke usluge, frizera. A što je najgore - nisu mogle ni da se obrazuju! Nije im bilo dostupno.
Ima li još grešaka?
- Greše i u tome što se posvećuju tuđim ciljevima i projektuju se kroz decu, čak i kada im nisu više potrebne da se svakodnevno brinu njima. Najteže je baviti se sobom, mnogo je lakše baciti se na druge! Ali druge možete da promenite jedino tako što menjate sebe, svoj odnos prema njima i prema svemu. U protivnom, postajete zvocalo ili džangrizalo, pa nije ni čudo ako vas deca isključe, jer ih smarate. I partneri će vas isključiti: kome treba zanovetanje. Drage žene, gledajte svoja posla!
Ko vas je nedavno video pred vaš 53. rođendan, priča da izgledate neverovatno dobro, u formi, negovano i ženstveno. Da li je lako "držati se"?
- Ako se čuvate, možete da se očuvate. Ako sebe zapostavljate, tako ćete i proći. Hvala bogu, ja ulažem zaista malo napora u svoj izgled. Ali celog života se rekreiram i pazim da ne jedem mnogo testa i slatkiša.
Vaša ćerka Laura ima skoro16 godina. Kako sluša, da li je teško s tinejdžerkom i mladalačkim prohtevima?
- Laura je marljiva i dobra devojčica, vredna i savesna, vrlo samosvesna i duhovita. Uživam u ovoj njenoj fazi. A kao mala bila je vrlo nezgodna za vaspitavanje - jako svojeglava, uporna, stalno u otporu. Verujem da smo pobedile i da ćemo se i nadalje dobro razumeti i lepo slagati.
Prošlo je osam godina od vašeg razvoda. U dobrim ste odnosima s bivšim suprugom. Šta donose korektni odnosi između ljudi koji su se nekada voleli?
- Donose mir u duši, a to je najvažnije za srećan život. Ljudi se najčešće zakrve ili zbog sujete, jer neko smatra da mu je onaj drugi vlasništvo, i to doživotno. Nekad su kivni što je onaj drugi srećan i slobodan, a izbegava odgovornosti. Često je u pitanju i novac, pošto dobar broj muškaraca izbegava alimentaciju, prikriva prihode ili hoće da zakine ženu i decu za imovinu. Treba biti svestan da ako se ličnosti ne uklapaju - razvod je zaista spas.
Zašto se u braku trpi?
- Kočnica je što žene najčešće smisle svoj život do udaje i rođenja dece. Pa i muškarci. I misle - to je to, sad ćemo živeti srećno do kraja života. A nisu smislile scenario za život razvedene žene ili samohrane majke. Zamka je u tome što tek kad dođu deca, nastaju problemi i iskušenja, ona traže zrelost, požrtvovanje, strpljenje, više novca - dakle, više i rada, samim tim manje odmora, a rutina ubija!!! Treba se strpeti da to prođe. I treba biti siguran da je taj partner vredan toga. Zato je važno da oboje rade na sebi!
Nikada niste pomišljali na novi brak?
- Prvih godina nisam. Sada, kada sam se transformisala, dete mi je poraslo i neću ponovo da rađam, kažem: "Zašto da ne." Nikad ne reci nikad.
Kurir.rs/Lena/Ljilja Jorgovanović
Bonus video: