Predsednik SAD Džo Bajden potpisao je zakon koji ličnovanje tretira kao zločin iz mržnje.
Zakon je nazvan po Emetu Tilu, 14-godišnjem Afroamerikancu koji je brutalno ubijen 1955. godine u Misisipiju.
Tillova smrt i odluka belačke porote da oslobodi dvojicu belaca koja su kasnije priznala ubistvo, skrenula je pažnju nacije na zločine i nasilje s kojima su se suočavali Afroamerikanci i izazvala bes zagovornika ljudskih prava.
U proteklih 100 godina u Kongresu je propalo 200 pokušaja usvajanja zakona protiv linčovanja, prenio je BBC.
Potpisujući zakon, predsednik se pozabavio "nedovršenim poslom" i "užasom" u američkoj istoriji, rekla je potpredsednica Kamala Haris koja je gurala taj zakon još od kada je bila senatorka u Kaliforniji.
"Linčovanje nije ostatak prošlosti. Rasni zločini se još uvek događaju u našoj naciji. I zato moramo imati hrabrosti da ih nazovemo pravim imenom i počinitelje privedemo pravdi", dodala je ona.
Bajden, kome su glasovi Afroamerikanaca pomogli da postane predsednik, rekao je da se zakon ne tiče samo prošlosti. "On se odnosi i na sadašnjost i na budućnost. Rasna mržnja nije stari problem. Ona je stalni problem", rekao je on.
Zakon je u Senatu prošao jednoglasno, a u Predstavničkom domu s 422 glasa "za" i tri "protiv".
Počinioci linčovanja ili ubistva koje je rezultat zločina iz mržnje od sada se suočavaju sa 30 godina zatvora.
Oko 4.400 Afroamerikanaca linčovano je od 1877. do 1950. godine, navodi se u podacima "Inicijative za jednaku pravdu".
Kurir.rs/Agencije