Mnogi Tajvanci vide odgovor Ukrajine na rusku invaziju kao lekciju o tome kako da odbiju budući kineski vojni napad, prenosi portal Aksios.
„Ako Ukrajina to može da uradi, onda bi i Tajvanci trebalo da to mogu da urade“, rekao je za Aksios I-čung Lai, predsednik tajvanskog trusta mozgova Prospect Foundation. Tajvan i Ukrajina suočavaju se sa sličnim pretnjama, od Kine i Rusije, respektivno, koje imaju javno poznate namere da zauzmu deo ili celu svoju teritoriju.
Ljudi i Tajvana i Ukrajine su se žestoko borili da stvore sopstvene demokratske institucije, dok su njihovi veći autoritarni susedi pokušavali da potkopaju te institucije. I Tajvan i Ukrajina su držani podalje od multilateralnih tela kao što su Ujedinjene nacije u slučaju Tajvana i NATO u slučaju Ukrajine, delom zbog pritiska većih zemalja koje žele da ih kontrolišu.
Mnogi Tajvanci kažu da je ruska invazija na Ukrajinu poziv na buđenje. Tajvan kupuje vrhunske sisteme naoružanja od SAD, ali mu nedostaje opsežna obuka i oprema koja je pokretala ukrajinski otpor.
Tajvanski ministar odbrane Čiu Kuo-čeng rekao je prošle nedelje da vlada razmatra produženje obaveznog služenja vojnog roka sa sadašnja četiri meseca na godinu dana. „Među opštom javnošću takođe postoji porast interesovanja za obuku sopstvenih odbrambenih veština“, uključujući hitnu pomoć i obuku lekara, rekao je Lai za Akios.
„I Ukrajina i Tajvan dugo su trpeli opasnosti života pored ratobornog, autoritarnog suseda“, napisao je predstavnik Tajvana u američkom Bi-Kim Sjao prošle nedelje u Vašington postu. „Odlučnost i otpornost koju je ukrajinski narod pokazao nakon ruske invazije inspirisali su Tajvan, pojačavajući našu posvećenost odbrani naše slobode“, napisala je ona. Da, ali: situacija na Tajvanu se razlikuje od ukrajinske na nekoliko ključnih načina.
Ukrajina je univerzalno priznata suverena nacija sa članstvom u Ujedinjenim nacijama, dok je Kina ulovila većinu diplomatskih partnera Tajvana i proterala ga iz većine međunarodnih institucija poslednjih decenija, ostavljajući tajvanski međunarodni status kao suverene države u sivoj zoni. To znači da bi Tajvan mogao imati problema da iznese svoj slučaj pred međunarodnim sudovima ako bi Kina izvršila invaziju, i da bi Peking tvrdio da je njegov napad bio čisto domaća stvar.
Dok Ukrajina i Rusija dele dugu kopnenu granicu, 160 kilometara vode deli Tajvan od Kine, što čini vojnu invaziju mnogo težom — i verovatnijim drugim metodama napada. Tajvan ima mnogo više posla ako želi da odbije invaziju jednako uspešno kao što je to uradila Ukrajina, rekao je Lari Dajmond, viši saradnik na Huver institutu Univerziteta Stanford.
„Tajvan treba unapred da planira da razvije veću otpornost da se izdrži suočen sa naporima da se on prinudi, zadavi ili bombarduje“, rekao je Dajmond. „Ovo uključuje razvoj veće otpornosti u lancima snabdevanja i veće domaće zalihe zaliha i energije.“
Još jedan model na koji Tajvan treba da se ugleda je Izrael, dodao je Dajmond, koji je koristio dugu obaveznu vojnu službu, tehnološki napredak i pomoć SAD da bi ojačao svoju regionalnu bezbednost. Međutim, možda najvažniji resurs je verovanje stanovništva u sopstvenu zemlju. Ukrajina je pokazala tajvanskoj javnosti da je „volja naroda ključni faktor za odbranu“, rekao je Lai.
Kurir.rs/Aksios