Pojava sedih vlasi može biti simptom određenih stanja, ali i posledica nekih životnih navika
Prvi sedi pramenovi u kosi su znak da postajemo stariji, bilo da se prvi put pojave u dvadesetim godinama, ili kasnim tridesetima. Ipak, u nekim slučajevima,seda kosa može ukazivati na još neke činjenice osim one da starimo.
Nedostatak vitamina
Svaki folikul dlake sadrži pigment melanin koji našoj kosi daje boju. Kako postajemo stariji, proizvodimo manje pigmenta, što rezultira sedom kosom. Niski nivo vitamina B12 može da uzrokuje gubitak pigmenta kose. Takođe, nizak nivo vitamina D3 i kalcijuma, može uzrokovati raniju pojavu sedih.
Genetika
Ako su vam roditelji ili baka i deka postali sedi rano - verovatno je da ćete i vi. Nedavno je utvrđen konkretan gen odgovoran za sedu kosu. Novija studija je proučila genome više od 6.000 ljudi iz Latinske Amerike i identifikovala 18 gena koji utiču na osobine kose, uključujući IRF4, koji je povezan sa sivom kosom.
Imunitet
Kosa dobija boju iz matičnih ćelija melanocita, koje žive unutar svakog folikula. Kada vam stara kosa opada, matične ćelije dodaju melanocite u nove folikule - dajući vašoj kosi boju. Kada ćelije prestanu da rade, folikuli više ne razvijaju pigment. Prema studiji objavljenoj na miševima, oslabljen imuni sistem može uticati na MITF protein koji pomaže u funkciji melanocita. Iako studija nije potvrđena kod ljudi, naučnici veruju da i kod nas oslabljeni imuni sistem može izazvati sedost.
Muškarci i povećan rizik od srčanih bolesti
Prema jednoj studiji, seda kosa je povezana sa povećanim rizikom od srčanih bolesti kod muškaraca. U istraživanju je učestvovalo 545 odraslih muškaraca, podeljenih u dve grupe na osnovu toga da li imaju koronarnu bolest arterija ili ne. Posle analiziranja njihove kose, utvrđeno je da je seda kosa povezana sa povećanim rizikom od bolesti koronarnih arterija, nezavisno od godina starosti.
Uticaj duvana
Studija je otkrila da pušači imaju dva i po puta veću verovatnoću da osede prerano u odnosu na nepušače. Osim toga, određene hemikalije iz dima razgrađuju se u ćelijama kose, što može da dodatno bude uzrok ćelavosti.
Folikuli i „oksidativni stres"
Folikuli dlaka proizvode male količine vodonik-peroksida, hemikalije koja se decenijama koristi kao jeftin način za posvetljivanje ili izbeljivanje kose. Međutim, ako dođe do nakupljanja velikih količina vodonik-peroksida, boja kose može početi da bledi.
Uloga stresa
Stres može da izazove promenu boje kose, pokazalo je istraživanje sa Harvarda. Naučnici su otkrili da stres aktivira nerve koji potom mogu uzrokovati trajno oštećenje matičnih ćelija, koje regenerišu pigment u folikulima kose.
(Kurir.rs)