Srbija u nedelju bira narodne poslanike, predsednika države, gradonačelnika Beograda i odbornike u nekoliko lokalnih samouprava, a da bi svaki glas bio regularan, glasači moraju da se pridržavaju jasnih pravila
U nedelju, 3. aprila, na teritoriji cele Srbije održavaju se izbori za narodne poslanike, za predsednika Srbije, za Grad Beograd, a u nekoliko opština i za lokalne parlamente. Pravo glasa ima oko 6,8 miliona ljudi u zemlji i inostranstvu. Kako bi sve proteklo regularno, tu su jasna pravila šta se sme a šta ne na izbornom mestu, kao i kako popuniti izborni listić a da on bude važeći.
Otvaranje biračkog mesta
Da bi, pre svega, biračko mesto bilo otvoreno, članovi biračkog odbora se sastaju sat vremena pre njegovog otvaranja, u 6 sati. Oni, pre dolaska glasača, otvaraju vreću sa izbornim materijalom, koja je dotad bila propisno zapečaćena, nakon čega sledi provera da li je sav potreban materijal tu, kao i da li je ispravan. Nakon što se utvrdi da je sve po propisima, te se rasporede međusobno dužnosti tokom biračkog dana, u zapisniku se konstatuje da glasanje može da počne, te se otvara biračko mesto tačno u 7 sati.
Otkad dokad se glasa
Biračka mesta su otvorena od 7 do 20 časova, ali ako neko dođe u trenutku dok se biračko mesto zatvara, njemu mora da se dozvoli da uđe i glasa. Građanin mora da se identifikuje važećom ličnom kartom ili pasošem, ali čak i ukoliko birač ima istekla dokumenta, može da glasa uz potvrdu MUP o podnetom zahtevu za izdavanje novog. Takođe, članovi biračkog odbora UV lampom proveravaju da li je osoba već glasala, a potom zaokružuju redni broj ispred imena glasača u izvodu iz biračkog spiska, a birač se potpisuje pored svog imena.
Kako se glasa
Građani mogu da glasaju samo na onom biračkom mestu na kome su upisani u izvod iz biračkog spiska. Građanin mora da glasa lično, i to samo jednom, a glasanje je tajno, glasa se iza paravana i građanin sam ubacuje listić u glasačku kutiju. Od svih ponuđenih listi, glasa se samo za jednu, zaokruživanjem rednog broja ispred naziva te liste.
Može da se glasa i bez pozivnog listića
Čak i ukoliko birač nije poneo sa sobom listić sa pozivom, on na svom biračkom mestu može da glasa uz važeći dokument, tj. ličnu kartu ili pasoš. Takođe, bitno je napomenuti da vozačka dozvola u ovom slučaju ne može da posluži kao dokaz identiteta jer ne sadrži JMBG.
Drugo prezime na dokumentu nije problem
Ukoliko je neko u međuvremenu promenio prezime, pa se ono ne slaže sa onim u biračkom spisku, to nije problem jer identitet se dokazuje važećim dokumentom sa slikom i JMBG, te ukoliko se to poklapa, građanin ima pravo da glasa.
Dobija se samo jedan listić, nema slikanja
Prilikom popunjavanja glasačkog listića, građani treba da vode računa jer, ako pogreše, nazad nema pošto ne može da se dobije drugi glasački listić. Takođe, glasački listić ne sme da se fotografiše.
Sme da se šara po listiću
Ako je glasački listić popunjen tako da se može jasno utvrditi za koju izbornu listu je birač glasao, on je važeći, čak iako su na listiću ispisani ili nacrtani komentari, parole i druge poruke ili što su nazivi drugih izbornih lista ili redni brojevi ispred naziva drugih izbornih lista precrtani.
Kada listić nije važeći
Nevažeći je onaj listić koji nije popunjen ili na kome je pak zaokruženo više izbornih lista, ali i ako nije popunjen tako da se može jasno utvrditi za koga je građanin glasao, a to znači ako je zaokruženo više od jednog rednog broja ispred izborne liste, ako je zaokruženo više od jednog naziva izborne liste, te ako je zaokruženo više od jednog nosioca izborne liste.
I. Žigić/ Foto/Source:Profimedia / Mihai Barbu