U rudniku "Soko" kod Sokobanje, iz za sada nepoznatog razloga rano jutros došlo je do eksplozije u kojoj je poginulo osam rudara, a 20 povređeno.
Ova drama nas podseća da su se u dugoj rudarskoj tradiciji Srbije povremeno dešavale veće nesreće na kopovima i jamama, a one najveće čiji smo savremenici vezane su za rudnike uglja u Aleksincu, Resavici, kao i Sokobanji.
Samo u četiri nesreća koje su se dogodile u ova tri rudnika uglja nastradalo je 187 rudara, pokazuje analiza objavljena u abstraktu "Rudarske nesreće u rudnicima Republike Srbije" autora Milana Kamberovića.
- U rudnicima uglja sa podzemnom eksploatacijom gde imamo izdvajanje opasnog i zapaljivog gasa metana (CH4) postoji niz rizika koji mogu biti uzročnici upale i eksplozije metana koji pomešan sa vazduhom čini eksplozivnu smešu. Jedan od rizika jeste i postupak miniranja u takvim rudnicima, a pored miniranja mogu biti i nepoštovanje propisanih normativa i standarda u rudarstvu bez obzira na stručnu spremu kao i niz drugih nepredviđenih faktora - objašnjeno je u ovom dokumentu.
Analizirajući detaljno uzroke rudarskih nesreća, autor Kamberović ističe da imamo sledeću situaciju:
- Iz navedenih stvarnih događaja primećuje se da jedini uzrok koji se ponavlja jeste nepoštovanje uslova i pravila kao i minimalnih zahteva prilikom miniranja - istaknuto je u dokumentu gde se objašnjavaju i pojedinačni uzroci sledećih velikih nesreća:
Aleksinački rudnik 1989. - poginulo 90 rudara
Uzrok nesreće u Aleksinačkom rudnuku 1989. godine kada je stradalo 90 rudara, bio je požar u ulaznoj vazdušnoj struji. Prema objašnjenju Kemberovića, dogodio se niz propusta prilikom seče čelične podgrade u ulaznoj vazdušnoj struji, bez poštovanja principa kod sečenja i zavarivanja.
Aleksinački rudnik 1983. - poginulo 34 rudara
Uzrok nesreće u Aleksinačkom rudnuku 1983. godine kada je stradalo 34 rudara, bio požar u slepom delu širokog čela MHP.
- U to vreme to je bio jedan od savremenijih rudnika jer je posedovao i kontrolu gasno ventilacionih parametara u jami preko dispečerskog centra na površini sa sistemom za govornu komunikaciju jama površina. Dispečer je u kritičnom trenutku pritisnuo govornu komunikaciju i upozorio direktora i inženjere u jami da mu sadržaj metana raste i približava se graničnim vrednostima pri kojima se može i sme raditi u jami.Nakon paničnog upozorenja dispečera dobija odgovor od direktora još samo malo i gotovo ugasili smo požar nakon čega je nastupio tajac - navedeno je u analizi.
RMU "Rembas" Resavica 1984. - poginulo 34 rudara
Uzrok nesreće u jami Strmosten RMU "Rembas" Resavica 1984. godine kada je stradalo 34 rudara, bio je zarušavanje visoke krovine.
- Tada je nažalost nastradala cela smena u subotu pre podne, električna mreža kompletno pocepana, ventilacija ne radi, a kada jama "šuti“ tada je jako loš osećaj biti u jami i vršiti uviđaj lica mesta. Uzrok je kasnije dokazan veštačenjem da je bilo zarušavanje visoke krovine i izbacivanje zapaljenog metana koji je kasnije uzvitlao prašinu a koja se nije obarala i čistila, pitam se zar i to nije nepostovanje radne discipline i pravila ponašanja u tehnološkom procesu - navodi Kamberović.
RMU "Soko" Sokobanja 1998. - poginulo 29 rudara
Uzrok nesreće u rudniku "Soko" kod Sokobanje 1998. godine kada je poginulo 29 rudara, bio je nepoštovanje uslova prilikom miniranja.
- Zahvaljujući analizi i praćenju rada ovog sistema otkrili smo da su radnici spustili metanometre na zemlju, palioc mina stavio 5 kg eksploziva i vršio sekundarno miniranje mimo pravila (bez bušenja bušotina i začepljavanja istih povlačenje ljudi) na sigurno, pa i on da dođe na to mesto i odatle da minira. Ništa od toga nije ispoštovano, nije merio metan pre miniranja nije obavestio radnike da će minirati i tako je tih prvih deset stradalo a i on među njima - navedeno je u tekstu.
Autor međutim navodi da je rudnik "Soko" jako moderan rudnik i danas sa jako teškim uslovima rada jer ima i izboj gasa i stenskog materijala.
- Danas u rudniku "Soko" je nezamislivo da se minira u jami pre merenja metana sa prenosnim uređajem za merenje gasa u jami, kao i razgovora sa dispečerom na površini saznanja koliko pokazuje stacionarni merač metana, pa ako je u granicama dozvoljenih dispečer putem govorne komunikacije obaveštava sve zaposlene u jami da sledi miniranje na radilištu - navedeno je u tekstu.
Kurir.rs