Pojava škorpija u Beogradu uznemirila je građane, a profesor dr Srećko Ćurčić sa Biološkog fakulteta objasnio je da nema mesta panici i da je to sasvim normalna pojava
Beograđane je ovih dana uznemirila pojava škorpija, a kako se može videti na društvenim mrežama građani navode da ih ima čak i u stanovima.
Posle žutih bubamara i crvenih smrdibuba, pojava škorpija poprilično je zabrinula naše sugrađane, a mi smo tim povodom razgovarali sa profesorom Biološkog fakulteta dr Srećkom Ćurčićem koji za Informer.rs objašnjava da je to sasvim normalna pojava.
- Prisustvo škorpija u Beogradu, ali i u drugim gradovima u Srbiji je sasvim normalna pojava. Naročito su rasprostranjene u gradskim parkovima, kao i u privatnim dvorištima. Nije retko ni da se nađu u kućama, uglavnom u blizini takvih staništa.Građani uglavnom primete škorpije u proleće, kada krenu topliji dani, a kada je zemljište prilično vlažno. Takvi uslovi im pogoduju i zato su tada prisutne u najvećem broju u odnosu na preostali deo godine - objašnjava profesor Ćurčić.
Prema rečima profesora Ćurčića vrste koje žive na našim prostorima nisu opasne za čoveka, međutim savetuje oprez.
- Škorpije su generalno otrovne životinje. Srećom, vrste koje žive u našoj zemlji se ne mogu smatrati naročito toksičnim i stoga nisu opasne za čoveka. Takođe, u odnosu na tropske forme, naše vrste škorpija su mnogo manjih dimenzija, pa je njihova količina otrova manja, što takođe treba imati u vidu. Naše škorpije nisu nimalo otrovnije od pčela i osa. Pri ubodu škorpija, veći problem može da nastupi usled alergijske reakcije, jer su pojedini ljudi preosetljivi na njihov toksin, pa ubod kod takvih osoba može izazvati anafilaktički šok - ističe on za Informer.
Gde se nalaze u Beogradu
Uglavnom su se sugrađani Vračara žalili na ovaj problem, međutim profesor objašnjava da ih ima u gotovo celom gradu, a najviše na Košutnjaku, Avali i Topčideru.
- Prirodna staništa naših vrsta škorpija su uglavnom šume, gde se tokom dana sakrivaju na mračnim i vlažnim mestima (u stelji, ispod kamenja i trulih panjeva, u pukotinama u zemljištu, ispod mahovine), a tokom noći love. Najveći broj škorpija u Beogradu i okolini je registrovan u Košutnjaku, Topčideru i na Avali, ali su primećene i u samom centru grada (na Kalemegdanu i Tašmajdanu). Sreću se povremeno i po stanovima i zgradama, pre svega onima u blizini šuma, parkova i dvorišta. Čest je i slučaj da se nalaze u podrumima, gde je povećan stepen vlage. Osim na Vračaru, do sada su evidentirane i u stanovima na opštinama Savski venac, Stari grad i Palilula, na kojima se ujedno nalazi veliki broj zelenih površina i parkova, koje im odgovaraju za razvoj. Zasigurno je da ih ima i u drugim delovima grada, u kojima se nalaze staništa koja im pogoduju - ističe Ćurčić.
Ne treba ih dirati
Nije preporučljivo da se škorpije diraju jer će nas ubosti otrovnom bodljom koja se nalazi na kraju njihovog tela. Njom parališu organizme kojima se hrane, ali se i brane od drugih predatora.
Postoje načini se se škorpije uhvate (stručnjaci koji se njima bave koriste zaštitne rukavice i dugačke pincete), ali se to ne savetuje običnim građanima.
- Preporuka je da ih građani izbegavaju. U slučaju da se pojave u stanovima u većem broju, potrebno je da se kontaktiraju nadležne službe za dezinfekciju i dezinsekciju prostora - savetuje dr Ćurčić.
(Kurir.rs/Informer)