Najveća evropska ekonomija poslednjih meseci pokazuje sve više znake slabosti. Nemački BDP je u poslednjem kvartalu prošle godine pao za 0,7 odsto, što je ekonomiste Bundesbanke da podstaklo na procenu da je ova zemlja ušla u drugu recesiju od početka pandemije.
Ni drugi indikatori nisu ništa bolji. Javni dug im se prošle godine, prema procenama iste banke, povećao na 69,3 odsto, a u poslednjem izveštaju o kretanju cena inflacija se popela na čak 7,3 odsto.
Faktora za ovakav razvoj nemačke privrede ima mnoštvo. Pre izbijanja sukoba između Rusije i Ukrajine, i sa njim povezanih zaoštravanja energetske krize, kao i prikradajuće prehrambene krize, stručnjaci Bundesbanke su ukazivali da je oporavak i rast ekonomije usporila vrlo stroga epidemiološka politika. Sa izbijanjem rata u Ukrajini situacija je postala samo lošija, a sa daljim uvođenjem međusobnih ekonomskih sankcija Zapada i Rusije stvar može da bude samo gora.
Da su ekonomske prilike klimave, usled paralelnog delimičnog oporavka od pandemijske krize i divljanja cena energenata, nepovoljne ide u prilog i informacija da su tamošnje Vlasti nedavno obavestile javnost o mogućoj vanrednoj situaciji u snabdevanju gasom, navodeći da je cilj mere "ranog upozorenja" da se svi pripreme za rizik od prekida ili obustavljanja dotoka gasa iz Rusije.
Javni dug
Javni dug nemačke je, prema poslednjem saopštenju centralne banke, u 2021. godini porastao za dodatne 162 milijarde evra na 2,47 biliona. Glavni pokretač rasta, kako piše DPA, bila je državna pomoć zbog pandemije.
Koeficijent duga je porastao za 0,6 odsto na ukupno 69,3 odsto i ovo je drugi put da je Nemačka premašila 60 odsto odnosa duga prema BDP.
Inflacija
Prema saopštenju Statističkog zavoda, inflacija u martu je porasla na 7,3 odsto. To je najviša inflacija u poslednjih 40 godina. U februaru je inflacija bila na još 5,1 odsto.
Ekonomski institut Ifo naveo je da će inflacija u tekućoj godini biti do 6,1 odsto, što bi bila najviša vrednost od ponovnog ujedinjenja Nemačke 1990. godine.
Trpe nestašice
Građani Nemačke, zbog krize u Ukrajini i straha od nestašica jer je ta zemlja jedan od najvećih izvoznika prehramebnih proizvoda u Nemačku, su počeli da prazne rafove sa suncokretovim uljem i brašnom u prodavnicama.
"Fajnenšel tajms" naveo je nedavno podatke Udruženja industrije za preradu uljarica u Nemačkoj da se skoro 90 odsto lanenog semena prerađenog u EU uvozi.
Samim tim sa zagušenjem u snabdevanju, nemački trgovci bili su primorani da smanje prodaju jestivog ulja, u pokušaju da spreče još jednu rundu gomilanja zaliha, tako što su ograničili prodaju na jednu do dve flaše.
Inflaciju će biti teško zaustaviti
Rastuće cene energenata, nedostatak radne snage i poremećaji u lancu snabdevanja koji su pogoršani sankcijama prema Rusiji, pokrenuli su talas inflacije koji će se teško zaustaviti, ocenjuje Kristijan Nolting, direktor za investicije u Dojče banci.
Ističući da je inflacija u Sjedinjenim Državama i evrozoni dostigla višedeceijske rekordne nivoe, Nolting je u belešci za klijente napisao:„Slon je u staklarskoj radnji - njegovo zaustavljanje sada bi moglo da bude teško", aludirajući na devastirajuće posledice inflacije, prenosi Rojters.
„Sankcije, kao i preduzeća koja obustavljaju poslovanje u Rusiji, pogoršavaju probleme u lancu snabdevanja. Pored toga, nestašica platine, paladijuma ili čak neona sputaće proizvodnju intermedijarnih proizvoda“, dodao je on, prenosi Blic, pisanje Tanjuga.
Kurir.rs/Blic