NJEGA SE I TITO PLAŠIO, JOVANKA GA MRZELA, A ON JE ŠTITIO ARKANA: Evo ko je bio Stane Dolanc, koji je vedrio i oblačio u SFRJ
Stane Dolanc je bio jedno od najznačajnijih imena političke komunističke scene SFR Jugoslavije u vreme vladavine Josipa Broza Tita, ali i posle smrti maršala. Za Dolanca se pričalo da ga se i Tito plašio, a brojne indicije ukazuju da je organizovao čistku političkih protivnika, kao i nepodobne emigracije.
Stane Dolanc, rođen 1925. godine u slovenačkom Hrastniku, od 1971. do 1978. godine bio je sekretar Izvršnog biroa Predsedništva CK Saveza Komunista Jugoslavije, od 1982. do 1984. savezni sekretar Unutrašnjih poslova, a član predsedništva SFRJ od 1984. do 1985. godine. Pritom je bio stalni član Saveznog saveta za zaštitu ustavnog poretka, kojim je predsedavao u drugoj polovini 80-ih.
Stane Dolanc važio je za sivu eminenciju u saveznoj policiji i tajnoj službi i svi su ga se plašili.
Mediji su ga karakterisali kao "drugog čoveka" SFRJ, odmah posle Tita, a Dolanc je uspevao čak i da izađe iz maršalove senke, zbog čega ga je Jovanka Broz neskriveno mrzela.
U ranim osamdesetim opozicija ga je upamtila po čistkama, jer se kao ministar policije zalagao za progon intelektualaca, a terete ga i za naručivanje ubistava pripadnika jugoslovenske političke emigracije u inostranstvu.
Tada se pojavljuje Arkan kao njegov "pulen".
Mnogobrojni materijalni dokazi svedoče o tome da je jedan od agenata Savezne službe u vreme Staneta Dolanca bio između ostalih, Željko Ražnatović Arkan. Bio je praktično potpuno zaštićen od krivično- pravnog gonjenja srpske policije: javne i državne bezbednosti. Razlog tome je naklonost koju je stekao kod Savezne policije, obavljajući razne poslove za njih.
Arkan je prvi put dospeo u srpsku javnost 1983. godine, nakon što je ranio dvojicu policajaca koji su došli da ga privedu po poternici koju je za njim izdala holandska policija. Tužilac Milutinović je ranjavanje dvojice policajaca okarakterisao kao Arkanovu samoodbranu, iako su oba policajca zbog posledica ranjavanja završila u invalidskoj penziji.
Još jedan događaj koji svedoči o zaštiti Arkana koju je uživao kod Dolanca dogodio se na početku rata 1990. godine. Naime, nakon što je Arkan sa nekoliko prijatelja naoružanih bombama i automatskim oružjem uhvaćen u Hrvatskoj, Dolanc je dogovorio njihovo oslobađanje kao i povratak u Beograd.
- Kada sam ga jednom pitao je li radio za tajne službe, ljutito mi je odgovorio: "Da me to više nikada u životu nisi pitao". Uvek je to negirao. Ali neki njegovi prijatelji iz tajnih službi, koji su radili s njim, kasnije su mi pričali da je Stane Dolanc bio prijatelj s njegovim ocem, mojim dedom Veljkom, koji je Dolanca zamolio: "Daj, pomozi mi, imam sina, sposoban je, ali je nestašan. Mislim da ga ubacite negde, bio bi jako dobar za službu." Dolanc je kasnije smatran za jednog od Arkanovih glavnih zaštitnika - rekao je Arkanov sin Vojin, gostujući u jednoj TV emisiji.
Dolanc je umro 1999. godine posle duge i teške bolesti.
Kurir.rs