GAS IH JE POKOSIO U SEKUNDI: Dalibor je ostao bez brata: Bog je tako hteo, protiv prirode se ne može, KO JE OSTAO U JAMI MRTAV JE
Darko Zlatković (43) iz Aleksinca, vođa smene u rudniku "Soko", nastradao je juče u rudniku zajedno sa sedmoricom svojih kolega, a njegov brat Dalibor, koji takođe radi u rudniku i koji je u trenutku nesreće bio tamo, za Kurir do detalja opisuje tragediju koja je zadesila njegovu porodicu, ali i aleksinački kraj i čitavu Srbiju.
- Krenuo sam na posao u prvu smenu, a tada su javili šta se dogodilo. Do poslednjeg momenta gajio sam nadu da je moj brat dobro i da će se svi oni izvući odozdo. Nakon završene evakuacije izašli su rukovodeći i rekli da svako ko je ostao dole je mrtav, tada je bilo sve jasno - priča nam vidno potresen Dalibor Zlatković i nastavlja:
- I naš otac je radni vek proveo u rudniku, tu je zaradio penziju. Brat i ja smo tamo jako dugo. Moj smena je radila na pripremi tog novog dela rudnika, svi smo bili pod tenzijom jer ulazimo u novo i ne znamo kako može da se ponaša zemlja oko nas.
Dalibor objašnjava da je u pitanju prirodna katastrofa i da ljudski faktor nije mogao da utiče na ono što će se dogoditi.
- U pitanju je pukotina u steni iz koje curi metan, to je kao plinska boca i onda izbije. Postoji ventilacija, koja non-stop pročišćava vazduh i sve je kompjuterizovano. Kada koncentracija metana pređe više od 1,5 procenata gasi se ventilacija da ne bi došlo do varnice koja bi izazvala eksploziju - objašnjava Zlatković i napominje:
- Svako od nas ima "samospasioca" koji nam stoji za pojasom, za kog treba pet sekundi da se iskoristi i koji omogućava da se diše 30 minuta ako se triči, 60 minuta normalnog hoda ili u stanju mirovanja.
On je pojasnio da su jednom mesečno prolazili proveru u slučaju havarije, da su dolazile inspekcije koje su proveravale sposobnost i funkcionisanje ljudi u rudniku.
Nije im bilo spasa
- Nije im bilo spasa, ostali su mrtvi na mestu. Druge kolege su pokušale da im pruže prvu pomoć, ali ništa nije moglo da se uradi. Nakon što se sve desilo, ja sam želeo da siđem dole da proverim šta se tačno dogodilo, ali mi nije dozvoljeno jer inspekcija nikome nije dala da uđe.
Brat nastradalog kaže još za Kurir da je sreća što nije došlo do eksplozije, jer u tom slučaju malo ko bi preživeo i vrlo verovatno da ne bi mogli da pronađu tela svih nastradalih, a sada su ih sve izneli iz rudnika.
- Nastradali nisu imali povrede, jer su se ugušili. Bog je tako hteo - kaže on.
Dalibor dalje objašnjava kako se ulazi u rudnik i koliko je zapravo dubina celog kompleksa pod zemljom.
- Liftom se ide 170 metara, a nakon toga se ide peške. Do mesta na kom se dogodila nesrreća ide se oko kilometar, a da bi se stiglo do kraja rudnika mora da se ide još toliko, ne može se opisati koliko je cela struktura velika - rekao je brat nastradalog.
On objašnjava da prilikom miniranja ili neke rizične radnje kada moraju da se povlače nazad svima im teško pada, kada su umorni, a moraju još da pešače mnogo da bi se sklonili na bezbedno.
Kurir.rs/J. Mladenović - M. Smiljković