Kao relikviju, kao nešto najvrednije u kući i uz krsnu ikonu nešto najvažnije, Milijana Zurković (75) iz Zubinog Potoka više od tri decenije čuva zahvalnicu kojom je 1989. godine patrijarh srpski German proglasio njenu majku Radosavu Vučetić za dobrotvora spomen-hrama Svetog Save na Vračaru u Beogradu.
Uramljena zahvalnica iznosi se od tada do danas samo pred posebne goste, čuva kao dokaz dana kad je grumen ove njihove, kosovske zemlje na posredan način uzidan, ugrađen u zidine najvećeg srpskog pravoslavnog hrama.
- Majka je tih godina prodala jednu njivu i deo novca, koliko je mogla, odvojila, namenila i poslala za izgradnju Hrama Svetog Save. Tako smo mi Vučetići, majka, sestre, ja, uzidali deo svoje duše u crkvu na Vračaru, da nas svetinja brani i hrani, sačuva od svakog zla i svakog iskušenja i - sačuvala nas je - priča Milijana dok nam u svom domu u Zubinom Potoku pokazuje patrijarhovu zahvalnicu.
A iskušenja u životu Milijaninom, njene majke i sestara bilo je za tih tridesetak godina i previše.
- Udala sam se 1972. godine u selo Srbobran, u opštinu Istok, i bilo je teško, ali živelo se. Suprug i ja smo napravili kuću i taman kad smo se malo skućili, dođoše teške godine, kraj devedesetih, a onda i bombardovanje. Sredinom juna 1999. moralo je da se ide iz sela, potrpamo na traktor što smo imali, otvorimo vrata štala, pustimo stoku da ne skapa od gladi i žeđi i krenemo... - prepričava Milijana tešku sudbinu Srba s Kosova:
- Kao i ostali srpski narod širom Kosova. A na prikolicu malo toga je moglo da stane, ko će u onoj brzini da se seti šta je važno, šta nije, više nevažnih no važnih stvari... Nismo odmakli daleko, traktor se pokvari, mi se nekim kolima prebacimo do Mitrovice, tamo stignem sa dve kese u rukama.
Posle su stigli do Beograda, do rođaka, njih osmoro ostali u jednosobnom stanu mesec i po, onda Milijana rešila da se vrati na Kosovo, u roditeljsku kuću. Zatekla majku živu. Našla je i patrijarhovu zahvalnicu, sklonjenu, sačuvanu da svedoči kako je grumen njihove, kosovske, Vučetića zemlje uzidan u hram na Vračaru.
- Posle mesec i po dana nekako sam se snašla, otišla do Istoka, do Srbobrana, našla tamo zapaljenu kuću, ni kamen na kamenu nije ostao... Počnem da lutam po zgarištu, nigde ništa, sve izgorelo, nađem samo drvenu oklagiju za razvijanje testa, ona nam ostala od celog domaćinstva, uzmem je, vratim se u Zubin Potok i tu suprug Uroš i ja nastavimo da živimo, sve do 2011, kada je Uroš preminuo i sahranjen ovde, na našem Vučetića groblju - kaže Milijana.
Milijana s Kosova više ne misli da ide. Može da se desi šta god hoće i da bude kako god hoće. Da čuva kuću, njivu, krsnu ikonu, patrijarhovu zahvalnicu Vučetićima, to je sada njen zavet.
- Nema meni nigde bolje nego ovde, na našoj zemlji u mojoj kući, koja je obnovljena uz veliku pomoć moje Srbije. Nigde nije lepši izlazak ni sunca ni meseca nego ovde, nigde lepše njive, nigde plodnije zemlje - kaže Milijana.
Kurir.rs/Zoran Šaponjić