Belgija je 1958. godine predstavila svetski sajam, koji je predstavljao 200 dana proslave postratnog socijalizma, kulture i tehnološkog napretka.
Ipak, jedan eksponat tada izložen privukao je veliku pažnju. Živi prikaz muškaraca, žena i dece iz Afrike u "prirodnom okruženju", izloženi za edukaciju i zabavu belih Evropljana.
Belgija je 1958. godine još vladala Kongom, delom teritorije koji je oko 80 puta veći od cele njene države. Zemlja centralne Afrike bogata rudama nije bila samo ekonomski isplativa već i ponos države, male evropske zemlje u senci Velike Britanije i Francuske.
"Ekspo 58" bio je za belgijske političare šansa da pokažu specijalne veze sa Kongom. U podnožju Atomiuma, konstrukcije koja je parirala Ajfelovoj kuli, i kao centar egzebicije na osam hektara zemlje, bila je izložena tema o rudarstvu u Kongu, njegovoj umetnosti, transportu i poljoprivredi. Postavka je nazvana Kongorama.
U tri hektara tropske bašte su muškarci, žene i deca iz Konga bili danima izlagani, "tradicionalno" obučeni, iza ograde od bambusa. "Ljudski zoološki vrt" nije bio novina na Zapadu i redovno je održavan početkom 20. veka i u Londonu, Parizu, Oslu i Hamburgu. U Njujorku je 1906. godine mladi muškarac iz Konga sa naoštrenim zubima dobio "dom" u kući majmuna, u zoološkom vrtu u Bronksu.
U leto 1897. godine belgijski kralj Leopold drugi uvezao je 267 ljudi iz Konga u Brisel da bi bili izloženi oko njegove kolonijalne palate u Tervurenu. Veslali su na kanuima na kraljevskom jezeru, a 1,3 miliona Belgijanaca ih je posmatralo hodajući preko mostova od konopaca. Leto je bilo vrlo hladno, pa je sedmoro ljudi iz Konga umrlo od upale pluća i gripa, a njihova tela su sahranjena u neobeleženoj zajedničkoj grobnici na lokalnom groblju.
Međutim, popularnost "ljudskog zoo-vrta" bila je tako velika da je uspostavljena stalna postavka. Isprva se zvala Muzej Konga, a ubrzo je prozvana Kraljevski muzej Centralne Afrike. Izložba iz 1958. godine je bila manja, ali sa sličnim sadržajem. Postavljeno je "tipično" selo gde su ljudi iz Konga provodili dane baveći se svojim zanatima i praveći kolibe, dok su ih posmatrali beli muškarci i žene sa ivice ograde.
- Ako nisu reagovali, bacali su novac ili banane preko ograde - napisao je jedan novinar o posmatračima, piše britanski "Gardijan".
Kongoanci su bili među 598 ljudi dovedenih iz Afrike za potrebe sajma. Smešteni u zgradi izolovanoj od sajma odakle su dovođeni žalili su se na loš smeštaj i stroga ograničenja, ali i zlostavljanje na sajmu. Do jula umetnici i zanatlije iz Konga i njihove porodice nisu više mogli da izdrže, i neki su se vratili kućama. Ljudski zoo vrt, kako ga Kongoanci nazivaju, zatvoren je, dok je ostatak sajma nastavio da radi.
Ništa slično više nikada nije priređeno, a već sledeće godine Kongo je izvojevao nezavisnost.
(Kurir.rs/Srbijadanas)
Bonus video: