MALO SELO SA VELIKIM SNOM: Upoznajte Seborgu, bajkovito italijansko mestašce koje želi da postane država VIDEO
Na vrhu idiličnog brda na italijanskoj rivijeri nalazi se malo selo sa velikim snom: postati nezavisna nacija.
Kneževina Seborga već ima svoju zastavu, himnu, pasoše, poštanske marke, valutu i, naravno, monarha. Nada se da će jednog dana dobiti pravno priznanje svog suvereniteta, za koje traže još od 1960ih.
Za sada, međutim, Seborga je jednostavno živopisni zaselak u severnoj italijanskoj pokrajini Imperija, blizu Francuske, sa nešto više od 300 stanovnika i površinom od pet kvadratnih milja.
Put koji vodi do sela ima nezvanični granični prelaz, zajedno sa stražarskom kutijom ofarbanom u boje zastave Seborge. Na prelazu se povremeno pojave samoproglašeni graničari.
Prelepo pozicionirana, Seborga ima zadivljujući pogled na rivijeru ispod, uključujući Kneževinu Monako - možda najpoznatiju svetsku mikrodržavu i inspiraciju za Seborginu kontinuiranu potragu za nezavisnošću.
"Advokati rade na tome“, kaže princeza Nina od Seborge, "zato sam i izabrana za princezu“.
Drevna istorija
U Seborgi, gde monarhija nije nasledna, izbori se održavaju svakih sedam godina, a princeza Nina je prva žena na toj funkciji.
Rođena u Nemačkoj, Nina Dobler Menegato živela je u Monaku kada je pre 15 godina otkrila Seborgu sa svojim bivšim mužem i bivšim princom Marčelom I, koji je abdicirao 2019.
"U početku sam mislila da je cela priča prilično smešna i nisam je shvatila ozbiljno“, rekla je ona CNN o želji Seborge da postane država. "Ali sam se onda uputila podrobnije u sve, i sve je istina".
Želja za nezavisnošću potiče iz ranih 1960ih kada je Đorđo Karbone, koji je vodio lokalnu zadrugu uzgajivača cveća, pogledao u istoriju grada i otkrio da nešto nije u redu.
Seborga je poklonjena benediktincima 954. godine, dok je 1729. nisu prodali Kraljevini Sardiniji, koja će kasnije postati deo Kraljevine Italije. Ali, prema Karboneu, ne postoji istorijski zapis o prodaji, što znači da Seborga uopšte nije bila legitimno deo Italije.
"Teško je pomisliti da je, skoro 300 godina kasnije, ovo odsustvo dokumentacije realna osnova na kojoj se može izgraditi pravno priznanje“, kaže Grasijano Grasijani, italijanski stručnjak za mikronacije. "Međutim, zajednica koja veruje u nezavisnost Seborge svoje zahteve bazira upravo na tome".
I italijanski ustavni sud i Evropski sud za ljudska prava ranije su odbili Seborgin zahtev, ali princeza nije uznemirena. "To očigledno nije lak slučaj“, kaže ona. „To se neće dogoditi danas ili sutra, ali ništa nije nemoguće: pogledajte Bregzit".
Bajka
Princeza Nina priznaje da je priča dobra za posao. "Da se ne lažemo, sjajno je i za turizam. Ko ne želi bajku, princezu i kočiju? Pa da, to je turistička atrakcija, ali je i deo istorije Seborge", kaže ona.
Ona naglašava da u aktivnostima Kneževine nema ničeg nelegalnog - pasoši su samo za zabavu, a lokalna valuta, luiđino, prihvata se u prodavnicama širom grada, ali je u suštini suvenir.
Međutim, Đorđo Karbone, koji je vladao kao Seborgin prvi princ do smrti 2009. godine, pogurao je to malo dalje.
"Šezdesetih je zatvorio granicu i više nikoga nije puštao, odbijao je da plaća porez Italiji i vozio se okolo sa samo tablicom Seborge na kolima“, kaže ona.
Na ovaj ili onaj način, ovakve priče stavljaju Seborgu na mapu, dodajući turizam uz uzgoj cveća i maslina, koji su osnovni proizvodi lokalne ekonomije. Karbonea se rado sećaju. "Neverovatno je to što je taj čovek uradio, zaslužuje spomenik“, kaže princeza.
Pre kovida, grad je privlačio turiste čak iz Japana, iako sa znatno drugačijim "vajbom" od glamura obližnjeg Monaka.
"Seborga je suprotnost Monaku na mnogo načina – veoma je prizemna, tiha i magična, a ljudi koji tamo žive su veoma orijentisani na prirodu i gostoljubivi“, kaže Kaidi-Katarin Noksk, Seborgan koji je poreklom iz Estonije. "Kada odete u bar na trgu, znate sve po imenu".
Propali puč
Prikladno za monarhiju, Seborga je imala dramatičnu istoriju. Godine 2016, Nikolas Mute, francuski državljanin, proglasio se za novog princa dok je kraljevski par bio u inostranstvu, u događaju koji je u lokalnoj štampi opisan kao državni udar.
"Imitatori i prevaranti su standard kada je reč o mikronacijama koje imaju neke pretenzije da postanu prave države“, kaže Grasijani. "Ovo je verovatno urađeno radi polaganja prava na suverenitet i srodna prava u slučaju da, u budućnosti, bilo koja vlast odluči da prizna nezavisnost Seborge – ili čak samo da bi mogli da se predstave kao ’plemstvo’ iz male evropske države".
Mute je samo jedan od nekoliko pretendenta na tron koji su se pojavili tokom godina. Kneževina objavljuje listu kao upozorenje; uključuje profile na društvenim mrežama i veb-sajtove, koji često prodaju robu ili valutu, koji navodno pripadaju legitimnoj vladi Seborge.
Sama vlada kaže da nikome ne dodeljuje plemićke titule, a čini je samo devet ministara, kao i savet rođenih Seborgana. Donosi svoje zakone, ali za sada oni nemaju nikakvu pravnu vrednost i stvarna vlast je u rukama redovno izabranog zvaničnika.
"Seborga ima italijanskog gradonačelnika“, objašnjava princeza Nina. "Zvanično bi trebalo da budemo u ratu – ali nezvanično, mi smo prijatelji.
Kurir.rs