Dostupnost sintetičkih opijata i broj korisnika je sve veći, a tinejdžeri u poslednje vreme, pored ekstazija i marihuane, koriste i snus drogu, koja se prodaje kao duvan za žvakanje, upozoravaju stručnjaci
Svaki sedmi beogradski srednjoškolac rastura narkotike ili, žargonski rečeno - diluje drogu, pokazali su rezultati poslednjeg istraživanja Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja.
Stručnjaci upozoravaju da su ovi podaci alarmantni, pre svega za roditelje, i da je dilovanje i konzumiranje narkotika među mladima i adolescentima sve ozbiljniji problem!
Naime, stručnjaci upozoravaju da je dostupnost sintetičkih droga i broj njihovih korisnika sve veći. Navode i da tinejdžeri u poslednje vreme, pored ekstazija i marihuane, sve više koriste i takozvanu snus drogu, koja se prodaje kao duvan za žvakanje.
Adolescenti odlaze na partije i posećuju noćne klubove i festivale čim kroče u srednju školu, a sa odlaskom u noćni život nisu ni svesni da su izloženi opasnostima koje vrebaju u klubovima, na žurkama, gde kruže i njihovi vršnjaci koji nude različite vrste opijata.
Psiholog Snežana Repac kaže za Kurir da su ovi podaci poraz našeg društva i pokazatelj prevaziđenog sistema, koji mora da promeni Zakon o maloletnicima i granicu krivične odgovornosti, po kojoj se krivično procesuira tek posle 16. godine, što je suviše tolerantan kriterijum.
- Deca su sve zrelija i sposobnija za samostalnost u današnje vreme, tako da bi i njihovo odstupanje od zakona bilo očekivano s obzirom na adolescentni uzrast, koji karakterišu i neke prolazne devijacije.
Deca su u tom uzrastu povodljiva i nedovoljno oprezna, ali i dovoljno upućena u norme društva, svesna posledica, ali i činjenice da nisu krivično odgovorni za svoja dela u meri koja važi za odrasle. Ovaj apsurd samo pojačava vakuum u kom se otvara polje za delovanje kriminalnih grupa, koje koriste adolescente za dilovanje droge i sitne krađe - kaže Repačeva i dodaje:
- Deca koja dugo borave na ulici i van kuće preko dana ili noću više su izložena pogledu tih uličnih bandi, koje uvek traže nove saradnike. Tad se osete važnim, osete novac i samostalnost, ali i nesklad sa vaspitanjem, što ih dodatno optereti i izaziva osećanje frustracije, a zatim besa i prkosa.
Prvi znaci da dete koristi drogu jesu otpor, ljutnja za svaku sitnicu, izmenjen režim dana, život noću, zapuštanje škole i obaveza, lične higijene, ishrane, vulgaran rečnik, stalno traženje novca od roditelja. Ulazak u dugove i laganje koje dobija patološke razmere konačno ih uvodi u zonu sumraka i oni se besciljno puštaju niz liticu jer gube smisao svog života.
I psihijatar prof. dr Ivica Mladenović, načelnik Klinike za bolesti zavisnosti Instituta za mentalne bolesti u Palmotićevoj, rekao je nedavno za Kurir da deca u srednjoškolskim godinama odluče da probaju psihoaktivne supstance jer žele da se identifikuju sa starijima zbog toga što oponašaju sve ono što oni rade.
- Drugi razlog su laka dostupnost i niska cena. Dileri ih vrbuju u školskom dvorištu, noćnom provodu i marihuana im je nadohvat ruke. Ona dovodi do ozbiljnih psihijatrijskih posledica, osim zavisnosti, često bude okidač za psihozu ili, narodski rečeno, "ludilo". To najčešće budu mladići od 16 do 20 godina.
Čak 76,3 odsto koristi drogu u noćnom provodu
Podaci istraživanja koje je sprovela nevladina organizacija Re generacija pokazali su da 76,3 odsto ispitanika koristi psihoaktivne supstance, a samo 23,7 odsto ih ne koristi. Oni su prikupljeni u okviru projekta "Bezbedan parti", koji se zasniva na edukaciji o bezbednosti u noćnom životu i programima smanjenja štete.
Nastao je u saradnji sa Kancelarijom u borbi protiv droga, a mladi ljudi prepoznati su kao najrizičnija grupa kada je reč o problemima zavisnosti i bezbednosti u noćnom životu.
Milan Pekić, direktor Kancelarije za borbu protiv droga, rekao je za Kurir televiziju da je cilj projekta da se osvesti celokupna populacija, da se izvrši obuka svih ljudi koji učestvuju u organizovanju klupskih događanja.
- Na ovaj način želimo da pomognemo da shvate opasnost od zavisnosti od psihoaktivnih supstanci i drugih problema koji mogu da se dogode na takvim mestima gde ima dosta ljudi. Mladi počinju da izlaze još u srednjoj školi, zbog toga je bitno predočiti im sve opasnosti.
Kurir.rs/ Aleksandra Kocić