LAŽNI PROFESIONALCI Srušen mit kojim su obmanjivani građani i strani donatori Urednici N1, Nove i Danasa sahranili profesionalizam
Godinama agresivno građeni mit o tzv. nezavisnim i profesionalnim medijima u vlasništvu i pod kontrolom Dragana Šolaka srušio se kao kula od karata tokom protekle predizborne kampanje čak i pred očima onih koji su im do sada slepo verovali
Godinama agresivno građeni mit o tzv. nezavisnim i profesionalnim medijima u vlasništvu i pod kontrolom Dragana Šolaka srušio se kao kula od karata tokom protekle predizborne kampanje čak i pred očima onih koji su im do sada slepo verovali. Rezultati monitoringa izveštavanja medija egzaktno su pokazali da su lažni profesionalci, koji redovno drugima spočitavaju neobjektivnost, ništa drugo do puki instrumenti u rukama svog gazde, odnosno deo političko-interesnog mehanizma.
Pažljivom analizom medijskih sadržaja koji su plasirani tokom predizborne kampanje jasno se može utvrditi da su mediji koji deluju u okviru mehanizma za zaštitu Šolakovih interesa imali nekoliko glavnih pravaca delovanja. Pored otvorene podrške i u preko 80 odsto slučajeva navijačkog pozitivnog izveštavanja o kampanji Dragana Ðilasa i njegovih kandidata, istovremeno je tekla neskriveno negativna kampanja koja se odnosila na aktuelne vlasti u Srbiji, ali i prema onim opozicionim kandidatima za koje je procenjivano da predstavljaju konkurenciju Ðilasovom SSP.
Od lažnih vesti do predizbornih filmova u Ðilasovoj produkciji
Da urednici samozvanih nezavisnih medija zapravo postupaju po jasnim PR uputstvima i ključnim porukama koje dolaze iz centra Šolakove političko-interesne grupacije, jasno se može zaključiti i iz načina delovanja tih medija tokom izborne kampanje.
Paralelno s redovnom informativnom delatnošću pojačanom izbornim blokovima, lažni nezavisni mediji tempirali su za period kampanje i emitovanje takozvanih specijala, posebno pripremljenih predizbornih filmova, priloga i „istraživačkih“ priča čiji je cilj bio da dodatno utiču na opredeljenje srpskih birača. To je urađeno s dvostrukim ciljem - da se oni s preferencijama ka opozicionim listama animiraju i usmere prema izbornoj listi koju je kandidovao Dragan Ðilas, a da se istovremeno pristalice vladajuće koalicije demotivišu da izađu na glasanje i gurnu u apstinenciju.
U tu svrhu na TV N1 prikazani su predizborni specijali „Junaci doba zlog“ i „DecenijA Vlasti“, te film „Ana je tu“. U tim propagandnim filmovima na najbrutalniji način medijski su linčovani ljudi koji iz političkih razloga nisu po volji Draganu Ðilasu i njegovoj političkoj grupaciji. U tom smislu posebno je bio upadljiv slučaj besprizornog obračuna s dugogodišnjom uglednom novinarkom, bivšom urednicom Politike i predsednicom UNS Ljiljanom Smajlović. Ona se na listi za odstrel našla ne zato što spada u red onih koji bezrezervno podržavaju sadašnju vlast u Srbiji, već isključivo zbog toga što ima umerene stavove i zato što Dragan Ðilas gaji lični animozitet prema njoj.
Ko je stajao iza serijala „Junaci doba zlog“, čiji je autor Jovana Polić, najbolje svedoči podatak da je njena produkcijska kuća JSP finansirala izborne spotove koji su u junu 2020. pozivali na bojkot izbora. Bojkot je bio politički projekat Dragana Ðilasa i njegovih političkih satelita, što jasno pokazuje u čijem je interesu i za čiji račun Polićeva delovala i tada, baš kao i sada.
Ruku pod ruku sa N1 delovali su i nedeljnik Nin i portal Krik, koji su baš u poslednjoj nedelji kampanje odabrali momentum za objavljivanje tekstova o novim „aferama“ vlasti, koji su urađeni na jednostran i pristrasan način uz kršenje profesionalnih novinarskih standarda.
Posebno ilustrativan u tom smislu bio je serijal „DecenijA Vlasti“, u okviru kog je, osim prikazanih pet epizoda, objavljen i čitav niz reklamnih poruka iz domena negativne kampanje i političke propagande. Tako su u okviru bloka poruka koje su TV N1 stavile u poziciju direktnog političkog aktera i učesnika na izborima objavljeni pamfleti na temu broja ubijenih žena u vreme vladavine Aleksandra Vučića, zatim o rastu potrošačkih cena u proteklih deset godina, rastu javnog duga, te „ceni“ projekta Beograd na vodi.
Svi ovi prikazi su urađeni potpuno van konteksta i bez informacija koje bi konzumentima omogućile da dobiju celovitu sliku, već su isključivo plasirani jednostrani negativni sadržaji kako bi se uticalo na formiranje istog takvog narativa. Primera radi, razgovor o rastu duga bez iznošenja podataka o rastu BDP u istom periodu ne predstavlja relevantan ekonomski podatak pomoću koga bi se mogli izvesti tačni zaključci o razlozima za nastanak duga i opravdanosti povećanja njegovog nominalnog iznosa.
Obućina - Ðilasova najpredanija udarnica
Jedan od najupečatljivijih zaključaka koji se može izvesti iz analize izveštavanja medija pod kontrolom vlasnika Junajted grupe tokom predizborne kampanje jeste da su oni izrazito favorizovali političku opciju koju predvodi Dragan Ðilas. U propagiranju pomenute liste posebno se istakla novinarka Njuzmaks Adrije Jelena Obućina, koja svesno, već pune dve godine, pod maskom nezavisnog novinara radi kao neformalni portparol Ðilasove stranke. Zbog toga i ne treba da čudi što je za datum promocije svoje knjige, zbirke uvodničkih pamfleta „O njima zbog nas“, izabrala baš vreme izborne tišine kako bi i tada pružila podršku svojim kandidatima.
Za razliku od Ðilasa, prema ostalim akterima iz redova opozicije Šolakovi mediji su se odnosili uglavnom neutralno ili čak i negativno, u zavisnosti od procene koliko je njihovo delovanje bilo konkurentno u odnosu na opciju koju su favorizovali. Ovde se uočavaju jasne razlike i u zavisnosti od perioda kad su mediji izveštavali, pa je tako najviše napada na konkurente iz redova opozicije bilo u prvim danima kampanje, kad se licitiralo imenima potencijalnih kandidata, dok su kasnije ti napadi obustavljeni.
Zbog toga su se, na samom početku kampanje, na meti napada i negativnog izveštavanja našli gotovo svi kandidati koji su slovili kao mogući oponenti Zdravku Ponošu, među kojima su bili Boris Tadić, Vuk Jeremić, Miroslav Aleksić i Srđan Škoro.
Ta okolnost dodatno je iskorišćena kako bi se prikazalo da su mediji iz ove grupacije imali kritičke tonove ne samo prema vlasti već i prema opoziciji, što stvara potpuno lažnu sliku ako se ima u vidu da nijedan kritički prilog nije bio usmeren prema Draganu Ðilasu i kandidatima iz njegove političke opcije.
Favorizovanje političke opcije koju predvodi Multikom stranka dostiglo je kulminaciju u poslednjoj nedelji kampanje, kad su, primera radi, naslovne strane poslednja dva izdanja lista Nova pre početka izborne tišine bile posvećene isključivo kandidatima ove političke opcije na predsedničkim, republičkim i parlamentarnim izborima. Tako je u sredu na naslovnici Nove osvanuo intervju s Vladetom Jankovićem, dok su u četvrtak tu priliku dobili Marinika Tepić i Zdravko Ponoš.
Istovremeno, te iste naslovne strane bile su dopunjene prilozima o navodnim aferama vlasti, ekološkim problemima za koje se krive vlasti i neregularnosti izbornih uslova, pa čak i otvorenim optužbama za postojanje navodnog plana za izbornu krađu.
U istom smeru nastavljeno je čak i tokom izborne tišine, koja je u više navrata prekršena nimalo suptilnim pozivanjem isključivo pristalica opozicije da u što većem broju izađu na izbore.
Ako se posmatra metodologija negativne kampanje koja je vođena prema vladajućoj koaliciji, upadljivo je da je fokus napada bio na vladajućim akterima, a manje na favoritu na predsedničkim izborima Aleksandru Vučiću. To je posledica procene da su napadi na saradnike predsednika Republike i ostale učesnike u vlasti na republičkom i lokalnom nivou daleko efektivniji zbog izuzetno velike popularnosti i poverenja koje među građanima uživa sam Vučić.
Sto odsto negativnih priloga o Vučiću
Kad se posmatra izveštavanje po akterima i vrednosnoj obojenosti priloga, list Nova je o Aleksandru Vučiću imao čak 80 odsto negativno intoniranih priloga, dok je 20 odsto bilo neutralno, bez ijednog pozitivnog članka. U istom listu opozicija je imala 90,9 odsto priloga intoniranih pozitivno, uz svega devet odsto neutralnih i nije bilo kritički usmerenih tekstova.
Slične rezultate dao je i monitoring lista Danas, koji je objavio 100 odsto negativnih priloga o predsedniku Vučiću i isto toliko procenata pozitivnih priloga o opoziciji. Gde su se izgubili neutralnost i objektivnost znaju samo urednici ovih medija i njihov poslodavac, čijim interesima slepo služe.
Redakcija Kurira