Koncentracija polenovih zrna, čijem širenju pogoduju viša temperatura, niža vlažnost vazduha i vetrovito vreme raste neverovatnom brzinom. Od svih polena drveća - polen leske, breze i jove izazivaju najjače alergijske reakcije. Patimo se od jutra do sutra, neki nisu u stanju da obave ni obične, svakodnevne aktivnosti.
Koje sve simptome možemo da osetimo, ali i kakav trag ostavljaju na naš organizam ako se ne lečimo, za Lenu govori jedan od našim najboljih stručnjaka za alergije dr Olivera Čović Nestorović sa VMA.
LENIN LEKAR: Dr Olivera Čović Nestorović, specijalista pedijatrije, supspecijalista alergologije i kliničke imunologije u VMA
Da li je tačno da broj alergičnih osoba svih uzrasta raste?
- Svake godine se povećava za pet do 10 odsto, naročito kod dece i mladih. Procenjuje se da više od 1/3 stanovništva širom sveta trenutno pati od najmanje jedne alergijske bolesti.
Koji su najčešći simptomi?
- To su curenje, svrab i zapušenost nosa, kijanje, oslabljen miris ili gubitak čula mirisa, svrab, crvenilo i suzenje očiju, kašalj, intenziviranje ekcema, razdražljivost i zamor. Svi ovi simptomi dovode do lošijeg sna i ometanja svakodnevnih aktivnosti.
KADA OTIĆI KOD LEKARA
Šta još može da nas muči, a te uzroke ne povezujemo odmah sa alergijom?
- Javljaju se simptomi koji su identični simptomima prehlade, odnosno gripa i pacijent teško uviđa razliku. Zato je neophodno da se javi lekaru ukoliko simptomi potraju.
Kako se utvrđuje uzrok?
- Dijagnoza alergijskih bolesti se postavlja na osnovu precizne i detaljne anamneze, pregleda i testiranja. Obično se prvo radi kožno testiranje radi ispitivanja osetljivosti na standardne alergene, a zatim se rade testovi iz krvi. Pored ovih analiza, nakon procene lekara, rade se i dodatna ispitivanja.
Da li se dešava da uzrok ostane nepoznat?
- U nekim slučajevima, kao što su hronične urtikarije, uprkos iscrpnom ispitivanju, uzrok alergije ostaje nepoznat.
Šta se u tom slučaju savetuje?
- Pacijentu se savetuje da redovno koristi datu terapiju i ide na zakazane kontrole. Bitno je da pacijent bude strpljiv, da ne paniči i ima poverenja u lekara. Ovakvo stanje može da traje duži ili kraći period i na kraju se stabilizuje, iako uzrok ostaje nepoznat.
JESU LI ALERGIJE NASLEDNE
Kažu da se sklonost ka alergijama nasleđuje?
- To je tačno. Alergije se češće javljaju kod dece u čijoj porodici postoji neka alergijska bolest, a naročito ako je prisutna kod roditelja. Ako je jedan od roditelja alergičan, rizik od razvoja alergija kod dece je 30 odsto, a ako su oba, verovatnoća raste preko 60 odsto.
A zbog čega stradaju osobe koje ranije nisu imale ovaj problem?
- Savremen način života, bolji standard i poboljšana higijena dovode do toga da je imuni sistem manje izložen prirodnim neprijateljima, tako da je zaboravio da razlikuje opasne od bezopasnih supstanci, pa prekomerno reaguje na bezopasne, u vidu alergije.
S druge strane, stres, loša ishrana, smanjena fizička aktivnost i boravak na svežem vazduhu, kao i pridružene bolesti, dovode do narušavanja balansa imunog sistema i ispoljavanja alergija.
Koji lekovi i kako mogu da izazovu alergijske reakcije?
- Svaki lek može da pokrene imuni odgovor, ali samo šest do 15 odsto su prave alergijske reakcije, dok su ostale neželjene reakcije koje su posledica, na primer, prevelike doze.
Najčešće su alergije na antibiotike (penicilini, cefalosporini, tetraciklini), lekove za lečenje epilepsije, za temperaturu i bolove (ibuprofen, diklofenak, acetilsalicilna kiselina) i insuline životinjskog porekla.
Rane reakcije se obično pojavljuju u toku prvog sata od uzimanja leka i ispoljavaju se u vidu svraba kože, koprivnjače, otoka kapaka i usana, otežanog disanja ili anafilaktičkog šoka. Češće su kod leka koji se prima preko injekcije ili infuzije. One mogu biti veoma opasne i životno ugrožavajuće.
Reakcije koje nastaju u periodu od dva do 72 sata manje su dramatične, a nakon više od 72 sata, tj. više dana od primanja leka su blažeg stepena i retko mogu biti ozbiljne.
Da li je tačno da alergijske reakcije sve češće izazivaju i izmenjeni nutritivni sastavi namirnica?
- Za trend porasta alergije odgovorne su promene u načinu ishrane. Danas se sve više koriste pojačivači ukusa, antioksidansi, konzervansi, boje i drugi aditivi, koji se koriste preko dozvoljenog i preporučenog dnevnog unosa. To, kao i primena antacida, doprinosi promeni nutritivnog sastava namirnica i na taj način izazivaju češće alergijske reakcije.
NE UZIMAJTE SUPLEMENTE NA SVOJU RUKU
Da li neki vitamini i minerali zaista pomažu da umanjimo tegobe?
- Vitamini i minerali su neophodni za održavanje normalne funkcije imunog sistema i najbolje ih je unositi putem izbalansirane ishrane. Ne savetuje se uzimanje suplemenata na svoju ruku i bez preporuke lekara.
Kako najbolje možemo da pomognemo deci?
- Najbolje ćemo pomoći tako što ćemo ih uputiti na pregled pedijatru alergologu kako bi se na vreme dijagnostikovao i rešio alergijski problem.
Koliko treba da budemo obazrivi sa upotrebom kapi za nos?
- Osobe koje imaju zapušenost nosa duži vremenski period zbog alergije često pribegavaju dugotrajnoj upotrebi kapi za otpušavanje nosa. Ne smeju da se koriste duže od pet dana! Nekontrolisana upotreba dovodi do trajnog oštećenja sluznice nosa. Uz to, svaki prestanak korišćenja dovodi do sve veće zapušenosti, potrebe da se ponovo koriste kapi i tako nastaje začarani krug prave zavisnosti od kapi.
Šta još treba da znaju čitaoci Lene?
- Bitno je znati da nelečene alergijske bolesti dovode do komplikacija tokom života i da pravovremena terapija može zaustaviti progresiju bolesti. Svi koji imaju alergijske probleme treba da se jave isključivo alergologu.
Kurir.rs/Lena/B.M.
Bonus video: