SVAKI TREĆI ZALOGAJ NAM ZAVISI OD PČELA: Evo zašto su NAŠE radilice PRVACI SVETA, a MED IZ SRBIJE najbolji i najtraženiji
U Srbiji se poslednjih godina povećava potrošnja meda, ali ga i dalje manje koristimo nego stanovnici razvijenih zemalja. Svaki naš stanovnik pojede u proseku između 700 i 800 g meda godišnje, što nije dovoljno. Ipak, po nečemu smo na prvom mestu u svetu: imamo najbolji i najzdraviji med, kao i najveći broj košnica po glavi - na šest stanovnika Srbije ide jedna košnica!
U zavisnosti od sezone, kod nas se godišnje proizvede između šest i 12 hiljada tona meda. Ako se uzmu u obzir svi potencijali koje imamo, ova grana poljoprivrede mogla bi da postane jedna od najprofitabilnijih. U Srbiji ima oko 30.000 pčelara sa oko 430.000 košnica, a medonosni potencijali omogućavaju, prema proceni stručnjaka, više od 1.200.000 košnica!
Dominira bagremov med, slede ga suncokretov, lipov, med od uljane repice… Promena klime uticala je, nažalost, na to da se smanjuju količine livadskog i šumskog meda.
Svaki treći zalogaj nam zavisi od pčela, a uloga meda u održavanju zdravlja i kada je u pitanju nega je višestruka!
Poslednjih godina med se najviše izvozio u Italiju, Nemačku, Austriju, Belgiju, Francusku, Španiju, BiH, Makedoniju…
Problem je što odlazi u rinfuzu. Nemačka, recimo, danas proizvodi samo 20 odsto sopstvenih potreba, 80 odsto uvozi. I uvozi još 100 odsto preko toga! To je med koji obradi i izveze, prvenstveno u arapske zemlje. Zato se i dešava da najbolji srpski med bude pomešan sa medom lošijeg kvaliteta iz Kine, Agrentine, Indije, sa Tajlanda…
U šolju s vodom sipajte kašiku jabukovog sirćeta, kašiku meda i 1/2 male kašike polena, razmutite i pije gutljaj po gutljaj. Bukvalno vraća u život!
To više ne smemo da dozvolimo, jer ne postoje veće pametnice od naših pčela!
Evo šta su sve u stanju da urade:
Vladaju matematikom i geografijom kao da su zavšile najbolje fakultete!
Pčelinji mozak, iako veličine zrna susama, sposoban je za veoma kompleksne funkcije i odgovorne zadatke: grade šestougaone ćelije saća, manipulišu polenom kako bi napravile grudve koje će smestiti u korpice na nogama, umeju da izvedu široki spektar „plesova" kojima saopštavaju lokaciju hrane.
One čiste gnezdo od otpadaka, a usavršile su i tehniku grejanja gnezda kontrakcijom mišića.
Ne rađaju se naučene, već kao mlade uče od starijih kako da prave med.
Medonosne pčele znaju da je planeta okrugla i mogu da računaju uglove kako bi se orijentisale. Dakle, minijaturni mozgovi imaju mnogo veće saznajne kapacitete nego što se to pretpostavljalo pre dvadesetak godina.
Kraljica
Najveća produktivnost matice je u vreme leta - polaže i do 2.500 jaja dnevno. Imaju žaoku, ali je gotovo nikad ne koriste jer su uglavnom u ćeliji i nisu u opasnosti. Jedna matica je vladarka 20 000 do 80 000 pčela.
Rekorderke
U minuti pčela zamahne krilcima 11.400 puta, zbog čega i čujemo zujanje. Ima 170 receptora mirisa koji služe za rodbinsko prepoznavanje, komunikaciju i pronalaženje hrane.
Samoodbrana
Kada nas pčela ubode i pokuša da pobegne sa “mesta zločina”, njena žaoka ostane duboko zarivena u koži, ali se u tom procesu iščupa i pola pčeline utrobe. Jedinstven je primer insekta koji je primoran da izvrši samoubistvo u odbrani.
I na kraju, treba da znate i ovo: več 150.000.000 godina medonosne pčele Apis mellifera proizvode med, čuvajmo ih i nadajmo se da će bar još toliko.
Kurir.rs/B.M.
Bonus video: