Glumac Dušan Kovačević umetnički je direktor Gradskog pozorišta Podgorica, koji će ove nedelje biti domaćin drugog izdanja festivala RUTA. Od kako je on na njegovom čelu Gradsko pozorište je postalo član Regionalne unije teatara, zajedno sa još pet teatarskih kuća sa prostora nekadašnje Jugoslavije: Beogradsko dramsko pozorište, Dramski teatar Skoplje, Kameni teatar 55 iz Sarajeva, Mestno gledališče Ljubljana i Kazalište Ulysses iz Zagreba.
-Posao umetničkog direktora nije samo pravljenje repertoara, nego i pozorišne strategije, marketinga, zakazivanje festivala, tako da taj posao nije nimalo lak, pogotovo kada u jednom pozorištu imate tri scene, lutkarsku, dečiju dramsku i večernju. Tako da mi gluma dođe kao zadovoljstvo i relaksacija, koliko god da je uloga zahtevna, ipak je to prvi poziv i izuzetna ljubav - kaže Kovačević.
Da li je teško danas naterati glumce da igraju u pozorištu kad se toliko snima?
-Sve više je toga. Kako sam i sam glumac, često se desi da mi se termini preklapaju, ali za sada uspešno realizujem i pozorište i snimanje. Možda baš ne kvantitativno, ali, Bogu hvala, imam priliku da biram poslove i prihvatam samo ono što je kvalitetno i što me ispunjava. Jako mi je teško sastaviti repertoar, jer još uvek nemamo svoju scenu i uslovljeni smo terminima scene na kojoj smo podstanari, ali nikad kolegama iz ansambla nisam uskratio mogućnost da snimaju i da se pokažu i na tom polju.
Trpi li vaša glumačka karijera zbog toga što ste i producent i umetnički rukovodilac?
-Sigurno da negde trpi. Pokušavam da održavam balans i da ne zapostavim glumu. Igram u pozorištima nekoliko naslova i snimam, ne možda u meri u kojoj bih želeo i mogao, ali ipak ne mogu biti jednako zastupljen na svim poljima, pa prihvatam situaciju. Što se produkcije tiče, planiramo nastaviti treću sezonu "Dojč kafe", a i nekoliko projekata koji su značajni i veliki, ali o tome ćemo kada dođe vreme.
Čeka vas i RUTA. Šta će videti publika u Podgorici?
- Drugo izdanje festivala Rute održaće se od 5. do 10. aprila i predstaviće se šest pozorišta iz svih republika bivše Jugoslavije, tako da će publika imati priliku da vidi najbolje predstave iz Beogradskog dramskog pozorišta-Tiho teče Misisipi, Ulysses teatar- Zemlja vukova, Kamerni teatar 55- Šindlerov lift, Dramski teatar Skoplje- My name is Goran Stefanovski, Mesno gledališce Ljubljansko- Ulje crnog kima i Gradsko pozorište Podgorica sa specifičnim i neuobičajenim pozorišnim konceptom Konji ubijaju, zar ne? Sve predstave su jedne od najboljih od kuća iz kojih dolaze i ostvaruju uspehe kako na matičnim, tako i na scenama regiona.
Kurir.rs
Bonus video: