Jedna od najvećih misterija spomen parka posvećenom sećanju na afroameričke robove u Virdžiniji je neobeleženo groblje usred njega, zbog čega su zvaničnici pozvali američku javnost da pomogne u otkrivanju ovog neslavnog dela američke istorije. Park sadrži kolibe i druge objekte namenjene životu tadašnjih robova na plantaži duvana.
Skriveno u delu parka, nedaleko od staze Džek O Lantern (Jack O' Lantern), nalazi se groblje koje prethodi većem delu poznate istorije nekadašnje plantaže gde je poznati profesor i tadašnji vođa afroameričke zajednice Buker T. Vašington rođen kao rob i kasnije oslobođen.
Groblje ima malo oznaka koje bi pružile bilo kakve informacije o tome ko je tamo sahranjen ili kada je sahranjen.
"To je definitivno jedna od najvećih misterija u parku“, rekao je Tim Sims, stariji čuvar parka.
Arheolozi iz kompanije Nju saut Asosijets, počeli su dublje da istražuju groblje, koje se obično naziva groblje Sparks nazvano po osobi koja je nekada živela u blizini. Njihovi nedavno završeni radovi pružili su nešto više razumevanja o groblju, ali još uvek ima prilično malo tragova o tome ko bi tamo mogao biti sahranjen.
"Ovo je "najupornij" projekat da se otkrije ko je sahranjen na groblju Sparks“, rekao je Sims.
Porodica Dilon je prodala imanje Tomasu Barouzu 1833. Porodica je kasnije osnovala imanje Barouz 1850. Među crncima robovima na imanju bio je i Buker T. Vašington, njegova majka i njegova braća i sestre.
Sims je rekao da je još jedan verovatan scenario da bi groblje moglo biti mesto gde su porobljeni ljudi na imanju Barouz sahranjeni. Porodično groblje Barouz nalazi se u drugom delu parka.
Postoji dokumentacija da je najmanje jedan od robova umro na imanju. Zapisi ne daju detalje o tome gde je ta osoba sahranjena, rekao je Sims.
Takođe postoji mogućnost da je groblje bilo već tu i da su neki rani doseljenici kao što je porodica Dilon bili sahranjeni. On je rekao da odvajanje groblja na osnovu rase nije bilo nešto što je rađeno do otprilike u vreme građanskog rata.
"Pre tog vremena, nije bilo neuobičajeno da su belci i crnci sahranjeni na istom groblju“, rekao je Sims.
Zahvaljujući istraživanjima arheologa, proširen je i broj poznatih grobova na groblju. Uređaji koji koriste električne talase i radar koji prodire u zemlju korišćeni su da bi se lokacija izbliza pogledala bez remećenja grobnih mesta.
Osoblje parka je prvobitno verovalo da na groblju ima samo 12 do 13 grobova na osnovu oznaka iznad zemlje. Međutim, na osnovu nedavnog istraživanja, veruju da je broj grobnica verovatno bliži 41.
Sims je rekao da se grobovi prostiru izvan sadašnje ograde na groblju. Već su u toku planovi za proširenje ograde na novootkrivene grobove, rekao je on.
Iako su neki novi detalji izašli na videlo, još uvek je velika misterija ko je sahranjivan na ovom mestu. U nastojanju da konačno odgovore na ta pitanja, arheološka kompanija i osoblje parka obratili su se javnosti za pomoć.
Sims je rekao da bi mogla postojati neka porodična istorija o groblju preneta od rođaka nekih koji su tamo sahranjeni. Takođe, mogu postojati dokumenti o groblju sačuvana poput starih Biblija koji se prenose s generacije na generaciju.
Neke od crnih porodica koje su živele u blizini groblja uključuju porodice Braun, Holand, Dajvers, Barouz, Ferguson, Tejlor, Grin, Haris, Ingliš, Edvards, Starki, Svajn, Saunders, Čajdres i Dadli. Sims je rekao da su imena porodica pronađena pregledavajući imovinske akte, evidenciju robova i evidenciju federalnog popisa stanovništva.
Kurir.rs / CBS News, Foto: Profimedia / Jason Meyer / Alamy