Fašisoidni napad na uglednu novinarku, koji su kreirale Jovana Polić i Sanja Lončar, a emitovao N1, predstavlja upozoravajući slučaj da su u medijskom ratu koji se vodi u našoj javnosti pređene sve granice ljudskosti
Besprizorno iživljavanje nad Ljiljanom Smajlović, bivšom predsednicom UNS i uglednom medijskom radnicom u Srbiji, koje je realizovano u okviru serijala „Junaci doba zlog“, emitovanog na TV N1 u toku minule predizborne kampanje, predstavlja školski primer kako u praksi izgleda poštovanje profesionalnih normi i medijske etike od strane samozvanih nezavisnih novinara i „zaljubljenika“ u objektivnost i istinu.
Politički film rađen po rukopisu Slaviše Lekića, a koji su realizovale njegove sledbenice Jovana Polić i Sanja Lončar, deo je šireg serijala rađenog sa ciljem da političke protivnike i neistomišljenike u javnosti predstavi kao besprizorne zle ljude koji kao takvi uopšte i ne zaslužuju bilo kakav ljudski tretman niti empatiju. Fašisoidni napad na Ljiljanu Smajlović predstavlja upozoravajući slučaj da su u medijskom ratu koji se vodi u našoj javnosti pređene sve granice ljudskosti.
Jer, Lekić je serijal radio iz ličnih motiva, a sadašnja realizacija je prerasla u čistu osvetu za pare. I sve to sa daleko manje stila nego što je on radio...
Obračun s profesijom i etikom
Jednostrano i krajnje zlonamerno predstavljen lični i profesionalni profil Ljiljane Smajlović školski je primer negativne propagande koju je još davnih dana ustanovio spin majstor Trećeg rajha Jozef Gebels, a koju su kasnije praktikovali svi sledbenici njegove metodologije bez obzira na ideološke boje iza kojih su se skrivali. Sledeći maksimu da cilj opravdava sredstvo, u ovom slučaju autorke filmskog pamfleta označile su metu koja ih iritira ne zato što za nju može da se kaže da je deo političke opcije koja im nije po volji već sasvim suprotno - što ne želi da se svrsta ni na čiju stranu i trudi se da zadrži svoje mišljenje i profesionalni dignitet.
Iako svako ima pravo da na osnovu objektivnih parametara i argumenata propituje svačiji rad, pa i profesionalni angažman i dostignuća i Ljiljane Smajlović, zlokobni film emitovan na TV N1 usred izborne kampanje potpuno je izašao iz tih okvira. On je predstavljao lično motivisan napad i javni linč. Upravo zbog toga postavlja se pitanje da li je medijska egzekucija bivše predsednice UNS i bivše urednice Politike predstavljala pokazni primer kako se tzv. nezavisni i profesionalni mediji obračunavaju sa onima koji im nisu po volji?
O brutalnosti i besprizornosti tog obračuna možda najbolje svedoči primer pokušaja da se, bez ikakvih dokaza, Smajlovićeva u filmu optuži da je odgovorna čak i za ubistvo Slavka Ćuruvije, kome je bila jedna od najbližih saradnica.
Đilasovi plaćenici u jurišu na neistomišljenike
Možda još problematičniji apsekt od same metodologije i bezobzirnosti medijske egzekucije Ljiljane Smajlović predstavlja to što je napad došao od strane autorki koje su dokazano involvirane u priču o ilegalnom finansiranju kampanje bojkota izbora iz juna 2020. godine. Kako su mediji ranije već otkrili, produkcijska kuća Polićeve i Lončareve „Audio i video produkcija JSP“ direktno je finansirala pomenutu kampanju bez jasno vidljivog poslovnog motiva i transparentnih finansijskih izvora.
Ono što je politički očigledno jeste da je to bila kampanja koju su vodili Dragan Đilas, njegovi politički sateliti i ljudi koji se nalaze na njegovom platnom spisku. Polićeva i Lončareva nikada nisu dale suvisli odgovor na pitanje kakav je tačno interes imala njihova firma da finansira političku kampanju neizlaska na izbore u junu 2020. godine, osim da pomognu u istoj takvoj kampanji Draganu Đilasu kako bi se sakrili troškovi političkih aktivnosti i kako bi se, s obzirom na njegov srozani ugled, ispod radara ostvario dodatni politički uticaj.
Upravo takve moralne gromade i dokazane profesionalke, po merilima Đilasovog platnog spiska, dale su sebi za pravo da lično etiketiraju, linčuju i profesionalno obezvređuju svoje kolege, što je u ovom slučaju još besprizornije ako se ima u vidu da je u pitanju bio naručeni javni linč jedne žene.
Pored autorki sa političkim referencama, u ovom sramnom poduhvatu kao sagovornici učestvovali su i Boban Stojanović, politikolog i omiljeni analitičar Šolakovih medija, Željko Bodrožić, predsednik NUNS, Vukašin Obradović, bivši prvi čovek te organizacije, Jelena Đorđević, profesorka FPN, Sead Spahović, advokat, i Borko Stefanović, funkcioner Đilasove SSP.
Ne glumite žrtvu
Svesni da je napadom na Ljiljanu Smajlović, dugogodišnju novinarku i osobu koja se ne bavi politikom, zbog čega ne može biti legitimna meta za političke obračune ove vrste, pređena crvena linija i otvoren lov na ljude u Srbiji, Kurir poziva urednike televizije koja je emitovala ovu emisiju da se ograde i javno osude ovaj čin moralnog bezakonja.
Razumemo da ste izabrali stranu i da imate i političke ambicije, što je u redu, ali zašto na ovaj način etiketirate kolege i celu profesiju. Nemojte da „ubijate“ kolege na ovaj način, ogradite se od ovakvih napada na novinare.
Takođe, molimo vas da prestanete da vaše novinare predstavljate kao žrtve, jer u ovom konkretnom slučaju žrtva je Ljiljana Smajlović.
Na kraju, bilo bi krajnje vreme da prestanete i da sahranjujete moral i etiku u novinarstvu, da permanentno drugima spočitavate navodni neprofesionalizam i da sebe predstavljate kao jedine prave novinare.
Kurir.rs/ Redakcija Kurira