Kako bi se uštedelo gorivo, neki u Nemačkoj predlažu ponovno uvođenje mera kao tokom naftne krize 1973. godine: opšte ograničenje brzine i zabrana vožnje nedeljom. Koliko bi to bilo efikasno danas?
Prva se toga setila Tekla Vaker, ministarka za zaštitu životne sredine Baden-Virtemberga: „Zašto ne uvedemo ograničenja brzine ili ’nedelju bez automobila’, kao što je to bilo sedamdesetih? Tada se ta mera pokazala kao efikasna i pomogla je da se smanji potrošnja goriva“, rekla je pokrajinska ministarka iz redova Zelenih za nemačku novinsku agenciju dpa.
Palicu je zatim preuzela Nina Šir, predstavnica vladajuće Socijaldemokratske partije (SPD) zadužena za energetiku i zaštitu klime: „’Nedelje bez automobila’ nam u prošlosti nisu naškodile, a danas bi mogle da nam pomognu ako dođe do nestašice goriva“, rekla je Šir za list „Velt“, dodajući da je „to ono što ljudi mogu sami da urade kako bi smanjili priliv novca u Putinov ratni budžet“.
Konačno, ovog vikenda se oglasila i kopredsednica Zelenih Rikarda Lang rekavši: „Potrebno nam je privremeno ograničenje brzine na auto-putevima, na primer na devet meseci – dakle do kraja godine, odnosno do trenutka kada želimo da postanemo nezavisni od ruske nafte.“
Kopredsednica Zelenih Rikarda Lang predlaže ograničenje brzine za narednih devet meseci
U državi koja ima proizvođače automobila kao što su Mercedes, Folksvagen ili Opel, taj predlog nije mogao da prođe nezapaženo. Nakon izjave Rikarde Lang za reč su se javili Liberali (FDP), koalicioni partneri Zelenih na saveznom nivou: „Neverovatno je kako neki koriste rat u Ukrajini da sprovedu svoje sopstvene simbolične teme“, rekao je generalni sekretar FDP Bijan Djir Saraj i zaključio: „Sada je definitivno pogrešno vreme za partijsku ideologiju.“
Opšte ograničenje brzine i „nedelju bez automobila“ prvi je put uvela vladajuća koalicija Socijaldemokrata i Liberala (FDP) pod Vilijem Brantom 1973. godine, u pokušaju da se izbori s posledicama naftne krize nakon Jomkipurskor rata na Bliskom istoku. Prva takva akcija organizovana je 25. novembra 1973, a zatim su usledile još tri „nedelje bez automobila”. Oni koji bi prekršili zabranu kažnjavani su sa 500 maraka. Istovremeno, na auto-putevima je ograničena brzina do 100 kilometara na sat, a na brzim saobraćajnicama 80. Ta pravila su ostala na snazi čitavih šest meseci.
Već prva „nedelja bez automobila“ donela je u Nemačkoj slike kao iz filmova: hiljade pešaka i biciklista slilo se na auto-puteve, policija je pešice lovila prekršioce zakona, a čak su i skočile cene konja, kako su preneli tadašnji mediji. Nisu izostale ni smešne scene: neki su se setili da upregnu konje da vuku automobile, a Bavarski radio je izveštavao o vozačima koji su živeli blizu Austrije i koji su gurali svoje automobile do granice, da bi tamo seli za volan i vozili se.
Da li bi te mere mogle i danas da funkcionišu? Analitičari sa kojima je razgovarao Prvi program nemačkog javnog servisa ARD procenjuju da bi zabrana vožnje automobilom nedeljom, u kombinaciji sa uvođenjem opšteg ograničenja brzine, smanjila potrošnju goriva do deset odsto. Pitanje je, međutim, koliko takva mera može biti prihvatljiva danas, kada sve više ljudi zbog pandemije koristi automobil kako bi izbegli gužve u javnom prevozu.
„Mislim da bi bilo teško sprovesti taj predlog, jer mnogi ljudi danas rade i nedeljom“, rekao je za radio SWR Amadeus Bah, istraživač sa Univerziteta u Manhajmu. Bolje bi bilo, kaže, kada bi nadležni dali različite podsticaje, na primer za korišćenje javnog prevoza.
Inače, poslednjih godina gotovo sve evropske prestonice su simbolično odredile najmanje jedan „Dan bez automobila“ godišnje, dajući pešacima i biciklistima priliku da uživaju u centru grada.
Različita mišljenja imaju i ekolozi. Organizacija „Grinpis“, na primer, predlaže dve „nedelje bez automobila“ svakog meseca u Nemačkoj, dok Jirgen Reš, iz ekološke organizacije „Nemačka ekološka pomoć“ (DUH), smatra da je to „samo simbolika“, a da su u stvari „potrebna trajnija rešenja za smanjenje potrošnje fosilnih goriva“. Ipak, u razgovoru za list „Rajniše post“, on je ocenio da bi ograničenje brzine imalo smisla, jer bi se, smatra, svake godine „uštedelo 3,7 milijardi litara benzina i 9,2 miliona tona emisije ugljen-dioksida“.
Kurir.rs/DW