ZAPADU PONESTAJE NAČINA DA KAZNI PUTINA: Ruski lider ne haje za sankcije, a SAD i EU nisu spremne za direktan sukob
Bes Zapada, nove sankcije i obećano najsavremenije oružje došli su prekasno da bi spasli čoveka pronađenog ubijenog pored svog bicikla na travnatom nasipu izvan Kijeva.
Evropska unija i Ukrajina pokrenule su novu istragu o potencijalnim ratnim zločinima u kijevskom predgrađu Buča. Članovi Kongresa pozvali su predsednika Džoa Bajdena da ubrza dotok oružja u Ukrajinu. Evropska unija se suočava sa sve većim pritiskom da prihvati ono što bi je ekonomski veoma bolelo - potpuni prekid izvoza ruske nafte i uglja.
Bajden je u ponedeljak reagovao na pozvavši na novu turu sankcija i da se ruskom lideru Vladimiru Putinu sudi za ratne zločine.
Međutim, navodi CNN, upitno je da li će bilo koji od potencijalnih odgovora međunarodne zajednice uticati na ruskog predsednika.
Razumljiv je refleks lidera da iznesu osude, zahtevaju odgovornost i da se obruše na Putina. Ali je malo verovatno da će Zapad zaustaviti Putinovu kampanju u Ukrajini, budući da se ruski lider pokazao imunim na "moralno zgražavanje".
Putin zna granice Zapada
Najstrože sankcije ikada, novi status Rusije kao globalne parije i njena kulturna, diplomatska, ekonomska i sportska izolacija još uvek nisu zaustavili moćnika Kremlja. S obzirom na očigledno siguran politički položaj Putina, on ne pokazuje zabrinutost zbog toga što će biti označen kao ratni zločinac, a šanse da mu se sudi su minimalne, osim ako se u Rusiji ne dogode neke zapanjujuće političke promene - a šansa za njih je isto tako mala.
Vlasnik najvećih svetskih zaliha nuklearnih bojevih glava, Putin razume da Zapad nije voljan da direktno interveniše u Ukrajini i rizikuje katastrofalan sukob sa Rusijom merama poput zone zabrane letova koje ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski uporno traži.
Kako navodi CNN, Putin nudi lekciju o tome zašto bi drugi diktatori mogli da razmisle o nabavci nuklearnog oružja. Opseg zapadne intervencije ograničen je moćnim arsenalom ruskog voše.
Posebna vrsta nekažnjivosti
Putinova spremnost da apsorbuje kazne koje su Rusiji već uvedene, dala mu je posebnu vrstu "nekažnjivosti". Sankcije ruskoj ekonomiji i oligarsima mogu dugoročno imati oslabljujuće posledice. Ali su očigledno podbacile kao sredstvo odvraćanja.
Ruski lider je takođe izgleda spreman da toleriše teške gubitke među svojim trupama suočenim sa otporom ukrajinskih snaga. Ponovna kalibracija ruske strategije u pokušaju da se konsoliduje kontrola nad istočnim regionima može, međutim, pokazati da čak i Putin može biti pokrenut događajima tokom vremena.
Spolja gledano, rat je vojna, diplomatska i ekonomska katastrofa za Rusiju nakon neuspeha da postigne ključne ciljeve, piše CNN. Ali to i dalje može biti perverzan uspeh za Putina ako je njegov cilj jednostavno da uništi što veći deo Ukrajine i stvori pobedničku paradu za ruske državne medije.
Dakle, na mnogo načina, on igra asimetričnu igru sa Zapadom, čije su sankcije i kaznene mere zasnovane na logičnijem viđenju interesa Rusije i njenih sopstvenih ograničenja.
Ipak, Bela kuća je reagovala na užas koji se pojavio iz Ukrajine obećavši da će ubrzati tempo vojne, humanitarne i ekonomske pomoći Kijevu. Takva pomoć bi mogla skratiti rat i ublažiti napade na civile u narednim nedeljama i mesecima. Ali Putin već nedeljama opseda i bombarduje ukrajinske gradove. Milioni ljudi su već proterani iz zemlje u zapadnu Evropu kao izbeglice.
Suđenje u Nirnberškom stilu?
Raste i zamah za neku vrstu formalnog mehanizma za pozivanje ruskih lidera na odgovornost za ratne zločine. Bivši ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk rekao je u ponedeljak za CNN da je invazija najveća katastrofa u Evropi od Drugog svetskog rata i da zaslužuje sistem pravde sličan Nirnberškom suđenju nacističkim ratnim zločincima.
"Moramo odmah da se pripremimo. Moramo hitno da pokrenemo neku vrstu zajedničke istražne grupe kako bismo bili spremni da privedemo Putina pravdi i da vidimo Putina kako sedi iza... rešetaka", rekao je on.
Ali priroda međunarodnog sistema posle Hladnog rata mogla bi da zaakomplikuje uspostavljanje sistema koji je uživao globalni legitimitet.
Rusija bi, na primer, sigurno stavila veto na svaki pokušaj uključivanja Ujedinjenih nacija u glasanje u Savetu bezbednosti.
Kina bi takođe nastojala da izbaci iz koloseka svaki napor da se nametne odgovornost za kršenje ljudskih prava s obzirom na sopstvenu represiju nad Ujgurima što su SAD označile kao genocid.
Ipak, teškoća privođenja Putina pravdi ne znači da Rusi niže u lancu komandovanja ne mogu biti istraženi, iako Međunarodni krivični sud u Hagu ne vodi suđenja u odsustvu. Organizacija, međutim, već vodi istrage u Ukrajini, koja je prihvatila njenu nadležnost iako nije član suda.
Jedan potencijalno značajan novi udarac Rusiji mogao bi da dođe iz Evrope, jer Evropska unija uvodi nove sankcije. Francuski predsednik Emanuel Makron podržao je zabranu izvoza ruskog uglja i nafte u EU već ove nedelje.
Ostaje pitanje da li bi druge velike sile, uključujući Nemačku, otišle tako daleko, s obzirom na nestašice energije i skokove več ionako visoke inflacije koji bi rezultirali tim sankcijama.
Takav potez bi nesumnjivo napravio napredak u "izgladnjivanju" finansiranja rata u Ukrajini. Ali kratkoročno bi takođe pokrenuo dva pitanja: da li je Putin uopšte podložan pritiscima? Koliko će još poginuti ljudi dok ne bude?
*Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške.
Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs