Pojedine kompanije, hotelijeri i ugostitelji širom sveta služe se kreativnim načinima da svoje povećane troškove proslede dalje ili da na drugi način uvećaju zaradu, a neki od tih trikova su postali popularni i kod nas.
Povećana potražnja posle pandemije, nedostatak radne snage, uska grla u lancima snabdevanja doveli su do toga da su cene otišle u nebesa, te i da je povećana inflacija svuda u svetu.
Pored svega toga, invazija Rusije na Ukrajinu dodatno je ugrozila snabdevanje hranom i energijom. Cela ta situacija dala je prostora ugostiteljima i trgovcima da se dosete novih trikova i obmana potrošača i gostiju.
Manje za iste pare
Tako se pojedine kompanije, hotelijeri i ugostitelji širom sveta služe kreativnim načinima da svoje povećane troškove proslede dalje ili da na drugi način uvećaju zaradu. Jedan od tih načina je i da pruže manje za isti novac ili da uvedu nove usluge koje se od sada plaćaju. Neki hoteli su počeli da naplaćuju svakodnevne usluge održavanja higijene u sobama.
Čišćenje je sada "dodatna opcija", što znači da gosti dobijaju čišćenje sobe samo ako zatraže. Većina hotela je tokom pandemije prestala da služi doručak, a mnogi lanci oklevaju da ponovo otvore svoje kuhinje jer bi im to donelo dodatne troškove.
Podaci kompanije za usluge rezervacija preko interneta "Open tejbl" (OpenTable) pokazuju da se, na globalnom nivou, broj gostiju u restoranima - kako onih s rezervacijom, tako i onih bez rezervacije - vratio na nivo pre početka pandemije tek nedavno, nakon poslednjeg talasa.
Rezervacije hotelskih soba su širom sveta zabeležile pad od preko 25 odsto tokom pandemije, tako da su operatori pokušavali da se izvuku iz ozbiljnih problema mnogo pre nego što su cene počele da skaču.
Ugostitelji
Što se tiče trikova ugostitelja, oni se najčešće odnose na smanjenje porcija hrane, uvođenje onlajn menija koji smanjuju troškove osoblja, kao i sve češćeg prekrivanja tanjira sosevima i sečenje mesa dijagonalno kako bi porcije izgledale veće.
Dejan Gavrilović, predsednik organizacije potrošača Efektiva, kaže za Kurir da su obmane trgovaca veoma česte i da u poslednje vreme stižu žalbe potrošača i za ugostiteljske objekte.
- Ono što je postalo jako popularno u poslednje vreme, pogotovo kada je nastupila pandemija korone, jeste čuveni "kuver" u sve više restorana. Dakle, dok sedite u ugostiteljskom objektu i čekate da vam donesu ono što ste poručili, za to vreme vam konobar donese čuveni "kuver". Jedan potrošač nam je ispričao kako je u nekom restoranu na Novom Beogradu poručio riblju čorbu, a dok je čekao ručak, konobar mu je na tanjiriću doneo parče hleba i paštetu. On je to pojeo i prvo što je pomislio je da možda kuća časti.
Posle toga je stigla riblja čorba, pojeo je i to i kada je tražio račun, video je na računu da su mu naplatili i taj "kuver", odnosno to parče hleba i paštete, što je svega dva zalogaja - kaže Gavrilović i dodaje:
- Kada donesu taj mali obrok, niko ti ne naglasi da se i to plaća, već samo ostave. Gost pomisli da je na račun kuće jer nije to ni poručio, pojede i to mu dođe na naplatu. Ugostitelji sve češće to praktikuju i serviraju ta mini-predjela, koja kasnije naplate. Takođe, primetno je da u nekim restoranima u poslednje vreme smanjuju i porcije hrane, dok cena obroka ostaje ista.
Na primer, dešava se da na tanjiru serviraju više salate nego mesa, pa porcija na prvi pogled izgleda isto, a zapravo ima manje onih skupljih namirnica.
Hotelijeri
On navodi i da veliki lanci hotela kod nas dosta vode računa o usluzi gostiju, jer ako im se desi neki propust, to šalje veoma lošu sliku o njihovom imenu.
- Dešava se da potrošači prijavljuju ako im hotel nešto dodatno naplati, ali to najčešće budu neki divlji pansioni i hoteli. Međutim, to ne znači da i kod nas neće doći do te prakse, pa da i oni odluče da dodatno naplaćuju, na primer, čišćenje sobe, koje je obavezno - navodi Gavrilović i dodaje:
- Ukoliko pri dolasku u hotel gost bude obavešten o nekoj dodatnoj naplati, to onda ne može da bude obmana jer on samim tim bude upoznat s pravilima kuće i saglasan s tim da plati neku dodatnu uslugu. Međutim, ukoliko gost ne bude obavešten o dodatnim troškovima pre plaćanja, onda je to obmana jer ugostitelj pokušava da dodatno naplati nešto preko tog računa.
Trgovci
Prema njegovim rečima, udruženjima za zaštitu potrošača ipak najčešće stižu prijave i žalbe na trgovce ili proizvođače, kao i skrivena inflacija, koja se najčešće odnosi na pakovanja proizvoda.
- Obmana je kada proizvođač na pakovanju napiše jednu gramažu, međutim, kada kupac to kupi i dođe kući, proveri ili izmeri pakovanje, vidi da je zapravo spakovana manja gramaža. Takve prijave smo dobijali vezane za brašno, šećer od jednog kilograma, a kada se izmeri, zapravo bude 900 ili 950 grama, a ostane ista cena. Dešavalo se da nam je kupac poslao pakovanje jogurta na kome piše jedan litar, a zapravo kada je izmerio bilo je 850 - objašnjava Gavrilović.
- Poznati su primeri pakovanja čokolade od 100 grama, a zapravo je smanjena na 90, pa na 85 grama, a cena je ostala ista. U poslednje vreme potrošači prijavljuju i jedno pakovanje napolitanki gde je u redu nekada bilo spakovano pet napolitanki, a sada je četiri, gde je između napolitanki ubačena plastika, a cena pakovanja je ostala ista.
Takođe, zamrznuta pica, na čijem pakovanju piše da je 28 centimetara, potrošači su se dosetili da izmere i videli da je zapravo 24 centimetara. U kesicama grickalica ima više vazduha - pakovanje je ostalo isto, a količina se smanjila.
Kurir.rs/ Aleksandra Kocić