Iako je Zapad zapravo pokrenuo „ekonomski rat“ kao odgovor na rusku vojnu invaziju na Ukrajinu, zabranjujući izvoz širokog spektra robe i primoravajući svoje velike kompanije da napuste rusko tržište, kao i zamrzavajući do 60% deviznih rezervi centralne banke, ova strategija više ne dovodi do željenih rezultata, navodi se u članku u prestižnom britanskom mediju Ekonomist.
Svrha ovih oštrih mera je bila da se ruska ekonomija dovede u zastoj – i u početku su zaista funkcionisale: u prvoj nedelji nakon uvođenja novih sankcija, rublja je pala za trećinu u odnosu na dolar i cene akcija mnogih ruskih kompanija su se srušile. Međutim, tada je haos na ruskim tržištima splasnuo, piše Ekonomist. Kurs rublje je već značajno porastao u odnosu na minimalne vrednosti s početka marta i sada se približava prethodnom nivou.
Glavni indeks ruskih akcija pao je za trećinu, ali je kasnije nadoknadio deo gubitaka. Država i većina kompanija plaćaju obveznice i akcije u stranim valutama. Završeno je i panično podizanje novca sa depozita – a Rusi su većinu novca već vratili na svoje račune. Brojne mere koje je preduzela ruska vlada pomogle su stabilizaciji tržišta, objašnjava se u članku.
Konkretno, Centralna banka je podigla kamatne stope sa 9,5% na 20%, što je stvorilo podsticaj za ljude da kupuju ruske hartije od vrednosti sa dobrim prinosima. Bilo je i drugih, manje tradicionalnih mera, navodi se dalje u tekstu. Ruska vlada je izdala uredbu kojom se od izvoznika zahteva da 80% svoje devizne zarade pretvore u rublje. Trgovanje na Moskovskoj berzi je postalo „usaglašeno“: zabranjena je kratka prodaja, a nerezidenti nisu mogli da prodaju svoje akcije do 1. aprila.
Što se tiče realne ekonomije, ona u izvesnoj meri odražava i situaciju u finansijskom sektoru, piše Ekonomist. Nedeljna analiza potrošačkih cena pokazuje da su one od početka marta porasle u proseku za pet odsto, pošto su mnoge strane kompanije bile prinuđene da napuste rusko tržište. Zbog toga je smanjena ponuda robe, a zbog sankcija je poskupeo uvoz. Ali u isto vreme, cena svega ne raste. Na primer, votka, koju proizvode uglavnom domaće kompanije, sada ne košta mnogo više nego ranije. Cena benzina je takođe ostala praktično nepromenjena, za razliku od situacije na Zapadu.
I mada je još prerano donositi bilo kakve konačne zaključke, u Rusiji je malo dokaza da je njena ekonomska aktivnost ozbiljno pogođena, naglašava autor u tekstu u britanskim medijima. Prema analizi zasnovanoj na podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, BDP Rusije je 26. marta bio 5 odsto veći nego pre godinu dana. Novinari Ekonomista prikupili su i druge relevantne podatke koji pokazuju da se potrošnja električne energije i željeznički teretni promet u Rusiji nisu smanjili, navodi se u članku.
Prema informacijama najveće banke u Rusiji, Sberbanke, rashodi su neznatno porasli u odnosu na isto vreme prošle godine. Ovo je delimično zbog činjenice da se zalihe uzimaju pre nego što cene porastu. Posebno su porasli troškovi kućnih aparata. Ali istovremeno su cene usluga veoma malo pale, a danas je taj broj mnogo veći nego u vreme pandemije, objašnjava autor.
Ruska ekonomija će verovatno nastaviti da ulazi u recesiju ove godine – ali iako mnogi zapadni eksperti za nju predviđaju "tmurna vremena", stvarni efekat će zavisiti od nekoliko faktora, navodi se u saopštenju. Na situaciju će u velikoj meri uticati i to da li će obični Rusi, u kontekstu dugotrajnog sukoba, početi da brinu za ekonomiju i značajno smanjuju potrošnju, objašnjava Ekonomist.
Osim toga, postavlja se pitanje da li će proizvodnja vremenom stati, s obzirom na to da će sankcije ruskim kompanijama uskratiti pristup zapadnom uvozu. Prema mišljenju analitičara, najugroženiji bi mogao da bude ruski sektor avijacije, kao i automobilska industrija. Međutim, mnoge velike kompanije osnovane u sovjetsko doba odavno su navikle da posluju bez uvoza, a u ovom kontekstu se ističe: "Ako u svetu postoji ekonomija koja može da se nosi sa poteškoćama u izolaciji i blokadi, to je ruska ekonomija".
Drugi važan faktor je ruski izvoz energije. Uprkos brojnim sankcijama, Rusija i dalje snabdeva strane kupce naftom u vrednosti od 10 milijardi dolara mesečno, što je otprilike četvrtina onoga što je ranije izvozila. Pored toga, nastavlja da prima prihode od prodaje gasa i naftnih derivata, što je vredan izvor valute, koja se može koristiti za kupovinu robe široke potrošnje i neophodnih delova u neutralnim i prijateljskim zemljama. Čak i ako se situacija ne promeni, ruska ekonomija je sasvim sposobna da izdrži neko vreme, zaključuje Ekonomist.
Kurir.rs/Geopolitika.news