Vjačeslav Volodin, predsednik Državne dume saopštio je danas da je lider LDPR Vladimir Žirinovski preminuo, objavila je državna agencija RIA Novosti.
"Lider stranke LDPR Vladimir Žirinovski preminuo je u 75. godini". Ovo je saopštio predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin na svom telegram kanalu.
„Posle teške i dugotrajne bolesti preminuo je Vladimir Volfovič Žirinovski... Za sve nas ovo je nenadoknadiv gubitak. Neka svetla uspomena na njega uvek bude u našim srcima.
Žirinovski je rođen u Alma-Ati, gde se njegova majka preselila sa suprugom tokom Drugog svetskog rata, studirao je na Institutu za orijentalne jezike Moskovskog državnog univerziteta, turski jezik i književnost. Njegovi kolege studenti pretpostavljali su da će ga tamo regrutovati KGB, rekao je za publikaciju „Proekt“ . Godine 1969. poslat je na stažiranje u Tursku, ali je tamo uhapšen, kako sam tvrdi, zbog trgovine značkama sa Lenjinom.
Hapšenje mu je uništilo šanse za diplomatsku karijeru, budući političar je počeo da studira jurisprudenciju. Prema njegovoj zvaničnoj biografiji, usavršavao se u Državnoj televizijskoj i radio-difuznoj kompaniji, Državnom komitetu za ekonomske odnose sa inostranstvom SSSR-a, u Sovjetskom komitetu za mir, bio je službenik dekanata za rad sa stranim studentima Više škole sindikalnog pokreta, a kasnije je otišao da radi u Injurkolegiji Ministarstva pravde SSSR-a - svi ovi radovi u sovjetskim stvarnostima mogli bi značiti blisko upoznavanje sa specijalnim službama.
Učestvovao na prvom kongresu opozicione Demokratske unije 1988. godine. Radio je kao pravni konzulat u jednoj izdavačkoj kući. Učestvovao je u stvaranju Liberalno-demokratske partije Sovjetskog Saveza, brzo je vodio i sam je registrovao. Učestvovao na prvim predsedničkim izborima u Rusiji, sa 7,8 odsto glasova.
Liberalno-demokratska partija se protivila raspadu SSSR-a, u agitaciji stranke pojavila se imperijalna retorika. Kasnije, na izborima za prvu Državnu dumu 1993. godine, LDPR je osvojio najveći broj glasova na listama, 22,92, što joj je omogućilo da formira najveću partijsku frakciju.
1999. godine Liberalno-demokratska partija, budući da je bila u opoziciji, nije podržala inicijativu Komunističke partije Ruske Federacije da opozove predsednika Borisa Jeljcina. On je tada u emisiji Radija Sloboda rekao da je „ovo spaslo demokratiju u Rusiji“, pošto bi Jeljcin, po njegovom mišljenju, jednostavno raspustio Komunističku partiju. „I tako je otišao pet meseci kasnije sa suzama u očima“, rekao je tada Žirinovski u eteru RS. „Zato smo spasili Komunističku partiju, sačuvali demokratiju, a Jeljcin je ipak otišao“.
Jeljcin je imenovao Vladimira Putina za svog naslednika. Pod njegovim predsedništvom, stranka Žirinovskog je zapravo prestala da bude prava opozicija vladi, uvek je podržavajući u ključnim pitanjima. Protivnici su političara optužili da ima veze sa tajnim službama, da predstavnici organizovanog kriminala i biznisa kupuju mesta u Liberalno-demokratskoj partiji i da glumi opoziciju u korist Kremlja. Uvek je to poricao.
Javna ideologija Liberalno demokratske partije zasnivala se na siromašnom stanovništvu malih gradova. Sam političar je koristio nacionalističku retoriku, pošto je prethodno bio na čelu jevrejske organizacije u SSSR-u. Žirinovski je sa govornice u Državnoj dumi aktivno kritikovao druge poslanike, uglavnom izbegavajući personalizovane kritike Putina. Više puta se sastajao sa Sadamom Huseinom i Moamerom Gadafijem i podržavao antiameričke slogane.
Njegova obećanja da će „svakoj ženi dati muškarca i svakom muškarcu po flašu votke“ i „oprati noge ruskim vojnicima u Indijskom okeanu“ postala su nadaleko poznata. Tokom predizborne kampanje 2011. Žirinovski je negirao da je ikada rekao tako nešto. Eksperti su više puta primetili hipercentralizaciju njegove stranke oko lidera, sugerišući da bi se Liberalno-demokratska partija mogla suočiti sa nerešivim problemima ako on ode.
Uskoro opširinije
Kurir.rs/RiA Novosti/Radio Svoboda