Naučnici su utvrdili koliko dugo nakon preležane korone postoji opasnost od stvaranja krvnih ugrušaka i drugih zdravstvenih komplikacija.
Kovid povećava rizik od nastajanja ugrušaka krvi do šest meseci posle dobijanja bolesti, pokazuje studija objavljena u Britanskom medicinskom žurnalu (British medical Journal- BMJ).
Švedska studija pokazuje povećan rizik od duboke venske tromboze (ugrušaka krvi u nozi) do tri meseca posle infekcije kovidom, pulmonarne embolije (ugrušaka krvi u plucima) do pola godine i izliva krvi (kao vrsta moždanog udara) do dva meseca posle dobijanja bolesti.
Taj rizik je viši kod pacijenata koji imaju druge bolesti onih koji su imali težak oblik kovida. Bio je uočljiviji tokom prvog talasa pandemije u odnosu na drugi i treci talas, navodi studija.
Već se znalo da kovid povećava rizik od teških oblika krvnih ugrušaka (poznatih kao venska tromboza) ali bilo je manje informacija o tome koliko dugo traje taj povećan rizik i da li varira po različitim talasima epidemije.
Istražitelji su tokom studije identifikovali više od milion osoba u Švedskoj koje su bile inficirane između 1. februara 2020. i 25. maja 2021, raspodeljene po starosti, polu i mestu stanovanja i poredili ih sa više od četiri miliona ljudi koji nisu imali pozitivan rezultat na kovid.
Prema istražiteljima povećan rizik za vreme prvog talasa zaraze u odnosu na dva koja su usledila mogli bi da se objasne poboljšanim tretmanima kasnije ili pokrivenost vakcinacijama kod starijih pacijenata.
Oni smatraju da ovi rezultati opravdavaju preduzimanje mera za sprečavanje slučajeva tromboze, kao što je primena lekova koji sprečavaju formiranje ugrušaka u krvnim sudovima, posebno za pacijente visokog rizika.
Ukazuje se na značaj vakcinacije protiv kovida, prenosi Bi-Bi-Si (BBC). Postoji rizik od ugrušaka posle vakcinacije, ali je on daleko manji, ranije je utvrdila obimna britanska studija.
Kurir.rs