Sredinom osamdesetih godina Sovjetski Savez je konstruisao super podmornicu za razliku od bilo koje druge. Brza i sposobna da se spusti u zapanjujuće dubine za borbenu podmornicu, Komsomolec je predstavljen 1984. godine, najavljena kao novi pravac sovjetske mornarice.
Pet godina kasnije, Komsomolec i njegovo nuklearno oružje bili su na dnu okeana, dve trećine njegove posade ubijeno je, što se smatralo još jednim primerom sovjetske nesposobnosti.
Istorija Komsomoleca seže u daleku 1966. Tim iz Konstruktorskog biroa Rubin pod vođstvom N. A. Klimova i glavnog dizajnera I. N. Kormilitsina dobio je instrukcije da započne istraživanje projekta 685, podmornice za duboko ronjenje.
Istraživački napori trajali su osam godina, verovatno zbog nedostatka odgovarajućeg metala koji bi izdržao ogromne pritiske na velikim dubinama. Međutim, 1974. godine dovršen je dizajn sa dvostrukim trupom, sa legurom titanijuma izabranom za unutrašnji trup. Projekat 685, takođe poznat kao K-278, trebalo je da bude prototipno plovilo za testiranje budućih sovjetskih podmornica za velike dubine.
Brodogradilište Sevmaš započelo je izgradnju 22. aprila 1978. godine, a brod je zvanično završen 30. maja 1983. Teškoće u obradi titana doprinele su neobično dugom periodu izgradnje.
Podmornica K-278 bila je dugačaka 110 metara i široka 13. Unutrašnji trup bio je širok približno 8 metara. Imala je deplasman od 6.500 tona, a upotreba titanijuma umesto čelika učinila ju je znatno lakšom. Imala je jedinstveni dvostruki trup, sa unutrašnjim trupom od titanijuma, što joj je dalo mogućnost dubokog ronjenja. Unutrašnji trup je bio podeljen u sedam odeljaka, od kojih su dva ojačana kako bi se stvorila sigurna zona za posadu, a kapsula za bekstvo je ugrađena je kako bi posada mogla napustiti brod dok je potopljena na dubini do 1.500 metara.
Podmornicu je pokretao jedan nuklearni reaktor OK-650B-3 jačine 190 megavata, koji je pokretao dva parno-turbinska motora od 45 hiljada konjskih snaga. To ga je dovelo do podvoden brzine od trideset čvorova i površinske brzine od četrnaest čvorova.
Podmornica je imala MGK-500 „Skat“ (kodni naziv NATO-a: Shark Gill) niskofrekventni pasivni/aktivni sistem sonara sa sfernim pramčanim nizom za pretraživanje i napad, isti sonar koji se koristio u današnjim jurišnim podmornicama klase Jasen, koje su se napajale strujom Omnibus -685 Komandno informacioni sistem. Naoružanje se sastojalo od šest torpednih cevi kalibra 533 milimetra, uključujući dvadeset dva torpeda tipa 53 i superkavitacijska protivpodmornička torpeda tipa Škval.
Podmornica se pridružila Severnoj floti u januaru 1984. godine i započela je niz eksperimenata dubinskog ronjenja. Pod kapetanom prvog ranga Jurija Zelenskog podmornica je postavila rekordnu dubinu od 3.346 stopa - oko jedan kilometar, što je bilo zapanjujuće dostignuće s obzirom na njen američki ekvivalent, klasu USS Los Anđeles, koja ima apsolutnu maksimalnu dubinu ronjenja od 1.475 stopa ( oko 450 metara).
Inače dubina drobljenja trupa procenjena je na približno 4.500 stopa (oko 1.371 m). Podmornica je imala poseban sistem za balans napravljen, od "Iridiuma".
Sovjetska mornarica smatrala je K-278 neranjivim na dubinama većim od hiljadu metara; na takvim dubinama bilo je teško otkriti i neprijateljska torpeda, posebno američki Mark 48, koji je imao najveću radnu dubinu od 800 metara. Iako je podmornica prvobitno trebala biti probna, na kraju je 1988. pretvorena u potpuno operativno plovilo spremno za borbu. Dobila je ime "Komsomolec", što znači „član Saveza mladih komunista“.
Sedmog. aprila 1989. godine, dok se radio na dubini od 1266 stopa (385 metara), Komsomolec je naišao na probleme na dubini Norveškog mora. Prema Normanu Polmaru i Kenetu Muru, to je bila druga posada podmornice, tek obučena za upravljanje ovim plovilom.
Požar je izbio u sedmoj zadnjoj komori, a plamen je spalio ventil za dovod vazduh pod pritiskom u vatru. Mere za gašenje požara nisu uspele. Vatra se nastavila širiti, a posada se borila s vatrom šest sati pre nego što je izdato naređenje o napuštanju broda. Prema Polmaru i Mureu, požar je bio toliko intenzivan da su članovi posade na palubi gledali kako gumene anehoične premazne pločice koje prekrivaju spoljni trup klize zbog velike vrućine.
Komandir broda, kapetan prvog ranga Jevgenij Vanin, zajedno sa još četvoricom, vratio se na brod da pronađe članove posade koji nisu čuli komandu o napuštanju broda. Vanin i njegova spasilačka grupa nisu uspeli da odu dalje - podmornica se naginjala osamdeset stepeni napred - i ušli su u komoru za spasavanje. Komora se u početku nije uspela da odvoji, ali se na kraju oslobodila od oštećenepodmornice. Izlaskom na površinu, iznenadna promena pritiska izazvala je izbacivanje gornjeg poklopca, izbacivši dva člana posade iz komore. Komora, kao i kapetan i ostatak spasilačke ekipe potonuli su pod talasima.
U incidentu su do sada poginula samo četiri čoveka, ali nakon što je podmornica potonula, mnogi ljudi su zbog niske temperature mora od svega 0 stepeni.
Posle sat vremena stigli su ribarski brodovi Aleksij Klobistov i Oma koji su spasili trideset ljudi, od kojih su neki kasnije podlegli povredama. Od prvobitnih šezdeset i devet ljudi na podmornici kada je došlo do katastrofe, četrdeset i dva su poginula, uključujući kapetana prve klase Vanina.
Komsomolec je potonuo na dubinu od 1750 metara, zajedno sa nuklearnim reaktorom i dva torpeda Škval. Između 1989. i 1998. godine izvedeno je sedam ekspedicija kako bi se reaktor zaštitio od oslobađanja radioaktivnosti i zapečatile torpedne cevi. Ruski izvori navode da su tokom ovih poseta otkriveni dokazi o "neovlašćenim posetama potopljene podmornice od strane stranih agenata".
Kurir.rs/A.Mlakar