Ima ih svuda oko Beograda, u surčinskom delu, po Pančevačkom ritu, po obodnim naseljima na šumadijskoj strani, oko Železnika, pojavljuju se već oko Petlovog brda, a nedavno je jedan prespavao u vojnom objektu u Kumodražu
BEOGRAD - Šakali se ove godine mogu najčešće sresti u Pančevačkom ritu, ali nemaju ništa ni protiv drugih naselja u prestonici. U potrazi za hranom i posle sezone parenja povećana je aktivnost ovih životinja, pa su ih tako viđali građani iz Kaluđerice, Mirijeva i sa Karaburme.
„Čini se da se polako završava sezona parenja pa su šakali aktivniji u ovom delu godine. A to vidimo jer sada prelaze malo veće distance“, objašnjava dr Duško Ćirović sa Katedre za ekologiju i geografiju Biološkog fakulteta.
Ove divlje zveri nalik psima, čija je ekspanzija na našem kontinentu počela pre tridesetak godina, prilično su se namnožile u okolini prestonice, piše Politika.
„Jedan deo šakala živi na samom obodu grada i vrlo često prilazi naseljima jer traže hranu, odnosno animalni otpad na ilegalnim i divljim deponijama. Ima ih svuda oko Beograda, u surčinskom delu, po Pančevačkom ritu, po obodnim naseljima na šumadijskoj strani, oko Železnika, pojavljuju se već oko Petlovog brda, a nedavno je jedan prespavao u vojnom objektu u Kumodražu, ali je već sutradan izašao. Oni traže mesta u kojima imaju zaklona, treba im šikare, guste vegetacije, a nekad koriste i zapuštena imanja i dvorišta zarasla u korovsko bilje“, objašnjava profesor Ćirović za Politiku.
Praćenje šakala on i njegove kolege počeli su pre nekoliko godina obeležavanjem mužjaka i ženke uhvaćenih u Surčinu, a zatim je ogrlicu sa dži-pi-es tehnologijom dobila i mlada ženka Joka.
„Joku smo otpratili i njena ogrlica nam je za godinu dana poslala gotovo 3.000 podataka koji se trenutno analiziraju. Ali posle nje uhvatili smo još desetak šakala i sada pratimo kretanje njih četiri. Želimo tako da vidimo na koji način oni koriste prostor, koliko blizu prilaze ljudima i naseljima, da li se približavaju stoci...“, navodi Ćirović.
Šakali su, uz pse lutalice, i prvooptuženi ako se na teritoriji grada desi kakav pokolj domaćih životinja.
Teški su između 11 i 13 kilograma i ne mogu ozbiljnije da ozlede čoveka, ali poput svake druge životinje, mogu da ga ujedu.
Glavna hrana su im klanični otpad i glodari na poljoprivrednim površinama.
Radoje Kević, predsednik Lovačkog udruženja „Beograd”, objašnjava da je lov na ovu vrstu dozvoljen cele godine, kao i da se na godišnjem nivou izlovi od 160 do 200 jedinki.
”Najviše ih je u Pančevačkom ritu, a sad su se pojavili i u podunavskom delu lovišta, odnosno u Višnjici, Velikom Selu, Slancima i prema Grockoj, odnosno Vinči. Veliki je problem što se njihov uticaj dosta odražava na smanjenje populacije divljih svinja, zečeva, srneće i fazanske divljači i jaja “, objašnjava Kević i potvrđuje da u potrazi za hranom šakali prilaze naseljima.
„U potrazi za hranom jedu sve jer im je populacija povećana. Oni su kao kučići, ženka izleže od pet do osam mladunaca. Kreću se uglavnom samostalno ili u paru“, pojašnjava Kević.
Kad nema vuka, šakali kolo vode
Do pre tridesetak godina šakali su mnogo manje bili zastupljeni u Evropi, ali njihov broj onda počinje da raste i o tome postoji nekoliko teorija. Povećava se količina lako dostupne hrane za ovu vrstu, dosta je deponija, klaničnog otpada, kao i glodara na poljoprivrednim površinama. Razlog su, objašnjavaju stručnjaci, i klimatske promene i promene u staništima, ali svakako i odsustvo vuka koji je njegov prirodni suparnik i mogao bi da ograniči širenje šakala.
Kurir.rs/Politika
Bonus video: