Došao sam da tražim tri stvari - oružje, oružje i oružje, rekao je Dmitro Kuleba na sastanku NATO, pa se članovi Alijanse utrkuju ko će poslati više opreme na istok Evrope
Došao sam da tražim tri stvari - oružje, oružje i oružje, rekao je Dmitro Kuleba, šef ukrajinske diplomatije, u svom obraćanju na sastanku ministara članica Severnoatlantske alijanse (NATO).
Dodao je da je to „najbolji način da se pomogne Ukrajini da se zaustavi ruski predsednik Vladimir Putin i ruska vojska porazi u Ukrajini“, kao i da su im potrebni avioni, protivbrodske rakete i teški sistemi protivvazdušne odbrane.
Obuka
Obraćanje je, čini se, već imalo efekta, jer neke članice NATO, ali i neke druge države ekspresno su poslale vojnu pomoć Ukrajini. Najviše su izdvojile SAD i Velika Britanija, a tom klubu priključile su se Češka i Australija. Administracija SAD već je poslala 100 sistema sa po 10 dronova „svičblejd“, i to serije 300, koji je jak koliko tri ručne bombe ili granata kalibra 40 mm. Oni su namenjeni napadima na pešadiju i laka oklopna vozila. Šef Pentagona Lojd Ostin najavio je i slanje 10 sistema „svičblejd“ serije 600, koji ima bojevu glavu jačine kao protivoklopni sistem „džavelin“ i mogu da unište tenk.
Jedina zemlja koja je odlučila da pošalje teško naoružanje je Češka. Oni su ukrajinskoj vojsci poslali pet tenkova T-72 i pet borbenih vozila pešadije BMP-1. Češka dodaje da je iz svojih viškova Ukrajincima spremna da isporuči još 40 tenkova T-72.
U naoružavanje ukrajinske vojske uključila se i Australija, koja će poslati 10 oklopnih vozila „bušmaster“, ali i Velika Britanija, koja će, kako navodi Tajms, isporučiti ukrajinskoj vojsci patrolna vozila tipa „mastif“ i „šakal“.
Sve ovo nameće samo jedno pitanje: da li ova isporuka naoružanja - na koju Moskva ne gleda blagonaklono i preti da će je uništiti - predstavlja eskalaciju rata na relaciji NATO-Rusija.
- Što se tiče isporuke naoružanja zapadnih zemalja Ukrajini, ono svakako vodi produbljenju sukoba i učiniće rat dugotrajnijim. Vidimo da oružje koje se isporučuje nije samo defanzivnog karaktera. Na primer, Nemačka je najavila isporuku 1.000 protivtenkovskih raketa i 500 raketa vazduh-zemlja. Ovo se još ne može nazvati eskalacijom, s obzirom na to da nije u pitanju isporuka strateškog naoružanja, ali svakako jeste zaoštravanje sukoba - izjavila je za Kurir Jasmina Andrić, urednica magazina Odbrana i bezbednost.
S druge strane, bezbednosni analitičar Darko Obradović za Kurir dodaje da prisustvujemo individualnoj podršci država članica UN odbrani Ukrajine.
Eskalacija
- Upravljanje rizikom od izbijanja direktne eskalacije sukoba analizira se iz dana u dan, kada se odlučuje o načinima vojne pomoći Ukrajini. Mi vidimo da NATO sa svojim članicama pažljivo povlači poteze kako bi izbegli sukob s Rusijom i aktiviranje člana pet Vašingtonskog sporazuma. Rizik od eskalacije sukoba ne nalazi se u prisustvu na terenu stranih instruktora, posmatrača, dobrovoljaca, već isključivo u slučaju da Rusija napadne neki od konvoja s oružjem na teritoriji članice NATO, u tom trenutku bi moralo da dođe do aktiviranja člana pet. U svakom drugom slučaju, ne treba biti naivan, uveliko se nalaze bivša i aktivna vojna lica u okviru dobrovoljačkih bataljona, isti scenario treba očekivati i kada je reč o upotrebi sofisticiranog oružja kojim će upravljati pojedinci, a ne pripadnici formacija članica NATO - kaže Obradović i dodaje:
- Mislim da je Rusija svesna da ne može da uđe u sukob sa NATO, kao što je NATO svestan da ne treba dodatno eskalirati sukob u treći svetski rat. U trouglu političke volje, obaveštajnih procena i ekonomije donosiće se odluke koje će usmeravati poteze ovih aktera.
Kurir.rs/Andrej Mlakar