Samo tokom tri godine u Srbiji je prodato 52.733 njiva, a cena im je iz godine u godinu sve veća! Istovremeno, obradivog zemljišta, kvalitetnog za poljoprivrednu proizvodnju, sve je manje na čitavoj planeti i biće kritična tačka u budućnosti čovečanstva, upozoravaju agroekonomisti.
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), cene građevinskog, obradivog i industrijskog zemljišta u Srbiji beleže rast.
Kada je reč konkretno o njivama, u periodu od 2019. do 2021. godine RGZ je zabeležio ukupno 52.733 kupoprodaja, od čega je u 2021. godini bilo 17.467 kupoprodaja.
Podaci RGZ-a svedoče i da je najskuplje zemljište uglavnom u Vojvodini, a najjeftinije na jugu Srbije, dok je potražnja sve veća širom zemlje. Za određivanje cene zemljišta najbitniji su lokacija i kvalitet zemlje, ali se posmatraju i pristup određenoj lokaciji i nagib terena. Takođe, na cenu utiču i povećana potražnja usled izgradnje novih puteva i većeg broja zasada.
Da cene poljoprivrednog zemljišta rastu širom Evrope potvrdio je i agroekonomski analitičar Milan Prostran. Prema njegovim rečima, kako raste cena zemljišta po hektaru, tako raste i visina zakupa.
- Cene zemljišta stalno rastu i kreću se od oko 3.000 do 41.000 evra po hektaru. U skladu sa rastom cene poljoprivrednog zemljišta, naravno, raste i iznos zakupa. U Vojvodini je posebno interesovanje za zakup zemljišta. Svako kao vlasnik može da daje zemljište nekome u zakup, to se ranije zvalo "dati u arendu", a država to vrši po principu licitacije. Tu postoje pravila poput prava prečeg zakupa, ko ima sisteme za navodnjavanje i slično, po Zakonu o zakupu državnog poljoprivrednog zemljišta - objasnio je Prostran za portal Biznis.rs.
On je podsetio da je 2008. godine najviša cena najkvalitetnijeg zemljišta u Vojvodini bila 5.000 evra po hektaru, a da je sada isto takvo zemljište dostiglo cenu od oko 50.000 do 120.000 evra po hektaru, za koliko je, kako kaže, prodato kod Bačke Topole.
Takođe je naglasio i da je poljoprivrednog zemljišta sve manje i da se ono gubi iz više razloga - od izgradnje infrastrukturnih objekata preko zagađivanja, raznih degradacija i slično.
- Obradivog zemljišta, kvalitetnog za poljoprivrednu proizvodnju, sve je manje na našoj planeti. Zbog toga će ono biti sve traženije, jer se umnožava broj ljudi, potreba za hranom je sve veća, i biće kritična tačka u budućnosti čovečanstva - ocenio je Prostran.
Prema njegovim rečima, raubovanje zemljišta u Srbiji je najkritičnija tačka davanja zemlje u zakup.
- To znači da propisom nije detaljno uređeno, pa se ide na reč po principu - ja vama dajem zemljište ovog kvaliteta i želim posle isteka roka da mi vratite isti ili bolji kvalitet zemljišta. Međutim, obično se većina tog zemljišta derogira, odnosno raubuje. Takođe, stranci mogu da slobodno uzimaju zemljište u zakup, a i da ga kupuju - istakao je Prostran.
Kako je navedeno u izvešaju Republičkog geodetskog zavoda, prosečna cena obradivih njiva u Srbiji u 2021. godini bila je oko 6.800 evra po hektaru, a kretala se u rasponu od ispod 350 evra do preko 41.000 evra po hektaru, pri čemu je u 93% kupoprodaja cena hektara bila između 900 do 18.000 evra.
Ipak, najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta prometovan je u Surčinu u naselju Jakovo po ceni od 24,9 evra po kvadratu za parcelu površine 59 ari. To znači da hektar ove oranice staje neverovatnih 249.000 evra!
Najskuplje poljoprivredno zemljište u Srbiji u 2021. godini prometovano je u opštini Žitište po ceni od 3,5 miliona evra za 303 hektara.
Statistika pokazuje i da su cene njiva samo tokom 2021. godine porasle za 3% u odnosu na 2020. godinu, dok je promet porastao za 12% u istom periodu.
Takođe, čak 99% oranica kupljeno je u kešu.
- Na pojedinim područjima, se beleži značajniji rast cena ali je to odraz posebnih uticaja (Кoridori Srbije, investiciona ulaganja, i dr.) - navedeno je u izveštaju RGZ o stanju na tržištu nepokretnosti za 2021. godinu.
Kako se može videti u tom dokumentu, oranice u proseku najviše vrede u Južnobačkom okrugu gde se cene kreću od 1.700 do 39.750 evra po hektaru, a gde je srednja vrednost hektara 11.600 evra. Ove cene u stopu prati Sremski okrug gde se hektar kreće od 1.550 do 40.950 evra, ali gde je srednja vrednost njiva 9.800 evra/ha.
Najjeftinije oranice su u južnoj i istočnoj Srbiji gde je srednja cena hektara od 2.000 do 5.700 evra, pri čemu je maksimalna cena hektara od 15.200 evra postignuta u Pčinjskom okrugu.
U Beogradskom regionu hektar obradivog zemljišta se prošle godine prodavao po ceni od 950 do 33.350 evra, pri čemu je srednja vrednost hektara iznosila 7.100 evra.
Kurir.rs
Bonus video: