Većina Francuza smatra da je kampanja za predsedničke izbore 2022. bila lošeg kvaliteta i da se zapravo nikada nije pokrenula, što bi moglo dovesti do istorijski niskog odziva u prvom krugu u nedelju, tvrde analitičari
Ovomesečna anketa Ifop-a pokazala je da 80 odsto Francuza smatra da je kampanja „lošeg kvaliteta“. Glasači su se žalili na nedostatak novih političkih ideja ili vizija i malo rešenja za njihove probleme, posle dve godine pandemije korone, ruske invazije na Ukrajinu i krize troškova života.
Emanuel Makron vodi kampanju da postane prvi francuski predsednik u poslednjih 20 godina koji je pobedio na reizboru, obećavajući da će nastaviti da smanjuje poreze, podiže starosnu granicu za penziju na 65 godina i dovesti Francusku do pune zaposlenosti posle decenija masovne nezaposlenosti. Ali on je kasno ušao u trku, fokusirajući se umesto toga na diplomatiju sa Vladimirom Putinom, i primetio je da mu je vođstvo u anketi blago palo poslednjih dana, dok je krajnje desničarka Marin Le Pen smanjila jaz na drugom mestu.
Le Penova se fokusirala na krizu troškova života, dok bi njen antiimigracioni program zabranio muslimansku maramu na svim javnim mestima. Ultralevičar Žan-Lik Melanšon takođe raste u anketama, obećavajući da će zamrznuti cene i preurediti predsednički sistem.
Uprkos glavnim zabrinutostima francuskih birača – krizi troškova života, rata u Ukrajini i životnoj sredini – bilo je manje interesovanja za ovu kampanju nego na poslednjim predsedničkim izborima pre pet godina. Skupova je bilo manje, a glasači su se žalili da nije bilo direktne TV debate između svih kandidata.
Kako je kampanja prvog kruga ušla u svoju poslednju nedelju, 54% ljudi je reklo da smatraju da još uvek nije počela. Neviđeni broj francuskih birača kaže da nisu sigurni za koga da glasaju, a uzdržani bi mogli u nedelju da dosegnu rekordan nivo od čak 30 odsto.
Makron je pokušao da mobiliše svoje glasače uporedivši političko raspoloženje sa onim u Velikoj Britaniji pre glasanja o Bregzitu 2016.
„Nema sigurnosti“, upozorio je on na svom jedinom skupu u Nanteru izvan Pariza, odbacujući prednost u anketama. „Ne verujte anketama ili komentatorima koji zvuče definitivno i govore vam da... izbori su već obavljeni, da će sve biti u redu. Od Bregzita do toliko izbora, može se dogoditi ono što izgleda malo verovatno!
Makron je kasnije jednom radio intervjueru rekao da oseća da je društvo „umorno od dve godine korone" i „zapanjeno“ ratom u Ukrajini. On je tvrdio da se u kampanji zaista razgovaralo o „pravim temama“, rekavši da je „rat prava tema!“ ali je priznao da postoji „kolektivno pitanje da li glasanje i dalje ima smisla“. On je tvrdio da je glasanje ključno.
Anketari kažu da bi činjenica da su ovi izbori mesecima bili viđeni kao gotov zaključak – da će Makron lako pobediti – mogla da utiče na izlaznost i izbore, i da stvori osećaj birača koji žele da dokažu da su predviđanja pogrešna. Ukupno 66 odsto Francuza trenutno veruje da će Makron pobediti – brojka koja je opala poslednjih nedelja kako je porasla podrška Le Penovoj.
Osećaj umora i gotovih zaključaka izvukao je poređenja sa izbornim „zemljotresom“ 2002. pre 20 godina, kada je Le Penin otac, krajnji desničar Žan-Mari Le Pen, nokautirao levicu i stigao do finala protiv Žaka Širaka.
„Kao i danas, 2002. postojao je stalni osećaj kampanje koja nije uspela, što je zauzvrat stvorilo iskušenje za protestno glasanje“, rekao je Fransoa Mike-Marti, šef anketara Viavoice. „Naša anketa pokazuje da 75 odsto Francuza misli da u ovoj kampanji zapravo nema novih ideja. A u isto vreme, 76% ljudi je zabrinuto za budućnost svoje dece. Postoji osećaj da rešenja koja se nude u ovoj kampanji nisu dovoljna.”
Francuski mediji i analitičari opisali su kampanju kao uspavljivanje birača u zemlji koja je već istrošena krizama. Komunistički kandidat Fabijen Rusel ove nedelje je opisao kampanju „kao na morfijumu“. Žan Lasal, zakonodavac sa jugozapada koji se bavi ruralnim pitanjima, rekao je jednom TV intervjueru u februaru: „Ova kampanja je sranje“ i snimak je od tada naveliko kružio.
Rana kampanja počela je prošle jeseni usred talasa korone u oktobru. Zatim je iznenađujući uspon ekstremno desničarskog TV stručnjaka Erika Zemura u početku pitanje nacionalnog identiteta gurnuo na vrh dnevnog reda. Ali rat u Ukrajini na kraju je dominirao naslovima. Makron je odložio sopstveni početak kampanje, u početku je imao koristi od svojevrsnog „grupisanja oko zastave“ u anketama. Trenutno je Makron pao, iako drži prednost, dok Le Pen i Melanšon rastu, a Zemur je nazadovao u anketama.
Kurir.rs/Guardian