Slatki crveni voćni zalogaj može da se gaji baš svuda: u saksijama, na terasi, u bašti, plasteniku…
Divlje, šumske jagode, poznate po svojoj aromi, vrlo su kvalitetne i ukusne, ali nisu vam baš na dohvat ruke. Ako niste znali, postoje i sorte kao što je kultivisana šumska jagoda - mogu se gajiti poput običnih. Upravo ta šumska jagoda može da bude veoma pogodna za saksiju na vašoj terasi!
Jagoda je mala biljka, za njen koren su dovoljne 2 - 3 šake zemlje, što znači da se mogu koristiti različiti tipovi saksija. Od najmanje do najveće, sve su pogodne!
Postoje i specijalne saksije: terakot saksije koje na bokovima imaju po nekoliko rupa u koje se mogu utisnuti jagode. Tako dobijamo simulaciju jednog velikog zasada jagode!
Šumske jagode nisu preterani ljubitelji osunčanih mesta. Ukoliko je vaša terasa jako topla i svetla, potrebno je da saksiju stavite u unutrašnji deo u kojem nema mnogo sunca
Jagodice u toj saksiji razvijaju koren, dobijaju hranu, a onda u vidu pravih slapova padaju iz posude. Čak i na najmanjoj terasi, na kojoj nema mnogo mesta, može da se gaji jagoda koja će obilno da rađa! Sorte šumske jagode spadaju u stalnorađajuće: ukoliko se redovno održavaju, zalivaju i prihranjuju, mogu da daju cvetove i mirisne plodove tokom cele godine!
Nema potrebe da ih unosite kad zahladi, ili ušuškavate, izuzetno su otporne na mraz i hladnoću. Jedino ne bi trebalo da saksija bude na samom ledu (pomerite je u stranu), kako ne bi došlo do nakupljanja previse vode ili do promrzavanja. Jagoda će prezimiti bez listova i zelene mase, a u rano proleće će vas ponovo obradovati: brzo će izrasti i formirati plodove.
Hobi varijanta, ali i profesionalni „zalogaj“
Na pola hektara zasada ulaganja se brzo vraćaju.
Ako želite da ostvarite profitabilnost u gajenju jagoda, posadite kontejnerske sadnice. Odabir kvalitetne sadnice koja će već u prvoj godini dati maksimalni rod i opravdati uložena sredstva je pola urađenog posla.
U Srbiji se godišnje proizvede devet (9) miliona sadnica
Treba paziti da sadnice/živići ne budu iz rodnih zasada, tad daju manji prinos, 3-4 tone po hektaru. Birajte specijalne ili standardne matične zasade koji imaju najmanje dva razvijena lista i koji se pikiraju u kontejnere sa posebnim supstratom. Pet nedelja im je potrebno da se dobro ukorene, a onda se sade u proizvodni zasad, najbolje tokom jula i avgusta.
Na pola hektara zasada brzo bi trebalo da se vrate uložena sredstva: pri punoj rodnosti može se imati i do 12 tona jagoda od oko 25.000 sadnica (oko 30 dinara je jedna).
Za sistem zalivanja kap po kap i foliju treba izdvojiti do 360.000 dinara. Dakle, računica pokazuje da je za kvalitetnu proizvodnju potrebno u startu oko 950.000 dinara. Plastenička proizvodnja se više isplati na duge staze.
Plod u torbi!
Za ovakvo odgajanje jagode potrebno vam je: 6 do 8 živića; zemlja, ili mešavina zemlje- komposta i đubriva; sredstvo za prihranu; plastična torba za kupovinu na pijaci i stočić ili drvena kutija na kojoj će ova neobična saksija da krasi vašu terasu!
Navodnjavanje
Dovoljno je pola litre po biljci, kap po kap. Kada jagoda najintenzivnije raste i kada je biljka najopterećenija, tokom cvetanja i berbe, natapa se oko dva sata dnevno.
Štetočine
Jagodu će od štetočina najefikasnije štititi obična slama poređana između redova. Ako je sada zasadite, stavićete je krajem meseca, ili početkom maja, kad voćka procveta.
Sad sve znate, a najvažnije je da ovo poštujete:
•Voli orošavanje/fajtanje
•Daje se organska i neorganska prihrana
•Prihrana se rastvori u vodi jednom u 10 -15 dana
•Ide leto, zalivajte ih svakodnevno ako termometar skoči do 40 stepeni
•Kada bokor napuni saksiju, može da se izdeli!
(Kurir.rs/B.M.)
Bonus video: