Ministri NATO-a sastali su se prošle nedelje u Briselu da razgovaraju o tome koliko daleko treba da idu u pružanju vojne pomoći Ukrajini. Izazov za NATO tokom celog ovog rata bio je da svom savezniku Ukrajini pruži dovoljnu vojnu podršku da se odbrani, a da se ne umeša u sukob i izbegne rat sa Rusijom, piše BBC.
Ukrajinska vlada je bila eksplicitna u svojim pozivima za pomoć. Da bi imala bilo kakvu šansu da se odbrani od predstojećeg ruskog napada na region Donbas na istoku, Ukrajini su hitno potrebni sistemi Džavelin i NLAV (lako protivtenkovsko oružje sledeće generacije) i protivtenkovske i protivvazdušne rakete Stinger i Starstreak Ukrajinske snage su već koristile u ovom ratu.
On dobija mnogo, ali Ukrajina želi više. Želi tenkove, borbene avione, bespilotne letelice i napredne raketne odbrambene sisteme da se suprotstave sve snažnijim i učestalijim ruskim vazdušnim napadima i raketama dugog dometa koje neprestano uništavaju ukrajinske strateške zalihe goriva i drugih osnovnih stvari.
NATO strahuje od eskalacije
Pa šta tačno, pitaju se mnogi, koči NATO? Odgovor je eskalacija.
Zapadni lideri stalno misle da je rizik da Rusija pribegne taktičkom nuklearnom oružju (kratkog dometa) ili da se sukob proširi van granica Ukrajine u širi evropski rat, a ulozi su ovde opasno visoki.
Šta je Zapad do sada poslao Ukrajini:
Više od 30 zemalja pružilo je vojnu pomoć Ukrajini, milijardu evra od EU i 1,7 milijardi evra od Sjedinjenih Država, pošiljke su trenutno ograničene na oružje, municiju i odbrambenu opremu kao što su protivtenkovski i protivvazdušni raketni sistemi. Ovo uključuje Džavelin, protivtenkovsko oružje koje se drži na ramenu i ispaljuje toplotno vođene rakete
Stingeri su prenosivo protivvazdušno oružje, poznato iz avganistanskog rata, kada se koristi protiv sovjetskih aviona
Starstrik je prenosivi sistem protivvazdušne odbrane proizveden u Velikoj Britaniji.
Članice NATO-a strahuju da bi isporuka ofanzivnije vojne opreme, poput tenkova i borbenih aviona, mogla dovesti do direktnog otvorenog sukoba sa Rusijom
Češka je ipak isporučila Ukrajini tenkove sovjetske proizvodnje T-72.
Putin je na samom početku rata podsetio da je Rusija nuklearna sila
Ruski predsednik Vladimir Putin podsetio je svet na početku ovog rata da je Rusija nuklearna sila i da svoju stratešku nuklearnu spremnost podiže na viši nivo. SAD nisu sledile ovaj primer jer nije otkriveno premeštanje ruskih nuklearnih bojevih glava iz njihovih bezbednih skladišnih bunkera. Ali Putinova poenta je jasna: „Rusija ima ogroman nuklearni arsenal i nemojte misliti da možete da se igrate sa nama“.
Ruska vojna doktrina predviđa upotrebu taktičkih nuklearnih bojevih glava niskih performansi na bojnom polju, znajući da se Zapad plaši nuklearnog oružja koje nije korišćeno u borbi već 77 godina.
Strateški planeri NATO-a su zabrinuti da će se, kada se nuklearni tabu razbije, čak i ako je šteta ograničena na ukrajinsko ratište, rizik od eskalacije do katastrofalne nuklearne razmene između Rusije i Zapada neizbežno porasti.
Češka je poslala tenkove, Slovačka S-300. Oba poteza na početku rata smatrala bi se rizičnim
Pa ipak, sa svakim novim zločinom ruskih vojnika, odlučnost NATO-a raste, a njegove rezerve se tope. Češka je već poslala tenkove, doduše zastarele T-72 iz sovjetskog doba, ali ovo je prva takva pomoć iz jedne zemlje NATO-a. Slovačka šalje svoje raketne sisteme PVO S-300. Oba poteza bi izgledala neverovatno rizična na početku rata.
Britanski poslanik Tobajas Elvud, koji predsedava parlamentarnim odborom za odbranu, jedan je od onih koji veruju da Putin blefira kada razotkriva bauk nuklearnog oružja i da bi NATO trebalo da učini više.
"Bili smo previše oprezni sa oružjem koje smo bili voljni da pošaljemo. Potreban nam je jači stav. Dajemo Ukrajincima dovoljno da prežive, ali nedovoljno da pobede, i to se mora promeniti", rekao je Elvud.
Tri scenarija da se NATO umeša u rat
Pa kako bi tačno ovaj rat između Rusije i Ukrajine mogao da eskalira u širi panevropski sukob u koji će se umešati NATO? Postoji niz mogućih scenarija koji će nesumnjivo zaokupiti umove zapadnih ministarstava odbrane. Evo 3 takva scenarija.
1. Protivbrodska raketa koju je isporučio NATO, koju su ispalile ruske snage u Odesi, pogađa i potapa ruski ratni brod u Crnom moru uz gubitak skoro 100 mornara i desetine marinaca. Broj smrtnih slučajeva ove veličine u jednom udaru bio bi bez presedana i Putin bi bio pod pritiskom da odgovori u nekom obliku.
2. Ruski strateški raketni napad cilja na konvoj vojne opreme koji prelazi iz zemlje NATO-a, poput Poljske ili Slovačke, u Ukrajinu. Ako bi bilo žrtava na NATO strani granice, to bi potencijalno moglo da izazove član 5 Povelje NATO-a, dovodeći čitavu alijansu da brani napadnutu zemlju.
3. Usred žestokih borbi u Donbasu, došlo je do eksplozije u industrijskom objektu, ovo rezultira oslobađanjem toksičnih hemijskih gasova. Iako se to već dogodilo, nije zabeležen nijedan smrtni slučaj. Ali ako bi to rezultiralo masovnim žrtvama, poput onih izazvanih upotrebom otrovnog gasa u Guti u Siriji, i ako se utvrdi da su ga namerno izazvale ruske snage, NATO bi morao da odgovori.
Sasvim je moguće da se nijedan scenario neće ostvariti
Sasvim je moguće da se nijedan od ovih scenarija neće ostvariti. Ali dok su zapadne nacije pokazale redak stepen jedinstva u svom odgovoru na rusku invaziju, postoje sugestije da su samo reaktivne i da ne razmišljaju o tome šta bi trebalo da bude kraj ovog sukoba.
"Veće strateško pitanje je da li se naša vlada bavi kriznim upravljanjem ili stvarnom strategijom. Ono što pokušavamo da postignemo je da pružimo Ukrajini svu pomoć koju možemo, osim one koja bi dovela do Trećeg svetskog rata. Problem je što je Putin bolji poker igrač od nas“, kaže jedan od najiskusnijih britanskih vojnih oficira koji je želeo da ostane anoniman.
Poslanik Tobajas Elvud se slaže: „Rusija preti veoma efikasnom eskalacijom. I mi smo uplašeni. Izgubili smo sposobnost da kontrolišemo lestvicu eskalacije“.
Kurir.rs/Index.hr