Imunološka terapija, najsavremenija koja postoji, može da izleči ljude s metastazama! Uvek smo govorili da je metastatska maligna bolest neizlečiva, ali danas nam izgleda da kod jednog dela pacijenata može da se izleči. S metastatskim melanomom pacijenti su se do samo pre nekoliko godina lečili hemioterapijom, a preživljavali svega do šest meseci, a danas 40 do 50 odsto njih živi duže od pet godina zahvaljujući imunoterapiji. Verovatno ćemo moći da izlečimo i određeni procenat pacijenata s karcinomom pluća s metastazama, a ako imunoterapiju damo u prvoj liniji, i neke pacijente s metastatskim rakom bubrega - kaže u intervjuu za Kurir onkolog prof. dr Lazar Popović, načelnik Odeljenja za onkohematologiju Instituta za onkologiju Vojvodine iz Sremske Kamenice, koji se najviše bavi urološkim karcinomima, rakom dojke i limfomima.
Šta Srbija ima od imunoterapije i za koje vrste raka?
- Na pozitivnoj listi RFZO imamo za jednu podvrstu za metastatski rak pluća i za metastatski melanom. Srednje preživljavanje s karcinomom pluća, koji je lečen hemioterapijom, bilo je oko godinu dana, a sa imunoterapijom oko 30% pacijenata ima petogodišnje preživljavanje. Određen broj pacijenta, kad inicijalno počne da reaguje na imunoterapiju, doživi relaps, povratak bolesti, a to znači da ćemo ih potencijalno izlečiti. I skoro polovina pacijenata s metastatskim melanomom, koji se ranije lečio hemioterapijom, a oboleli su umirali za šest meseci, danas će imati višegodišnje preživljavanje uz imunoterapiju. U maju, kad stignu svi inovativni lekovi s najnovije liste, dobićemo imunoterapiju u drugoj liniji karcinoma bubrega, a značajno bi bilo da je imamo u prvoj. Sada u prvoj liniji, dakle kao prvu terapiju, dajemo ciljanu, biološku terapiju, a potom ćemo imunološku. Realno, još uvek, mnogo nam lekova fali za imunoterapiju. Još je nemamo za karcinom mokraćne bešike, a ona je, konačno, napravila pomak u ovoj izuzetno agresivnoj bolesti, ali ni za trostruko negativni karcinom dojke i za još neke indikacije za rak pluća i druge maligne bolesti.
Kliničke studije su značajna prečica za dobijanje bar nekih imunoterapija iz inostranstva za malobrojne pacijente?
- Najbolji primer koliko je značajno da imamo ogroman broj kliničkih studija u Srbiji vidi se na jednom našem pacijentu s rakom mokraćne bešike koji je imao metastaze na plućima i jetri. Bio je i u dosta teško opštem stanju, ni mesec dana života nije imao po prognozama, pa je bilo pitanje možemo li uopšte da ga uključimo u kliničku studiju. Ipak smo se odlučili i srećom da jesmo, jer je odreagovao na taj inovativni lek koji u stvari još nije ni registrovan. I više od tri godine nigde nema metastaze. Kliničke studije su win-win situacija za sve. Država praktično dobija novac od sponzora tih istraživanja, dobija ga institucija, istraživački timovi mogu biti prepoznati u svetu, a o benefitu za pacijenta da i ne govorimo - može da dobije inovativnu terapiju pre nego što uopšte bude i registrovana i bude na pozitivnoj listi.
Koliko pacijenata prođe kroz vaše kliničke studije?
- Nažalost, to je samo 10% pacijenata na mom odseku, a što je još gore, to je daleko iznad mnogih drugih centara.
Imunoterapija je po vama kao vakcina?
- Najviše bih je uporedio s vakcinom jer poenta imunoterapije nije da lekom uništite tumor, nego da naterate imuni sistem da pronalazi tumorske ćelije i da ih uništava. I nakon toga dugo može da prepoznaje tumor i zato su rezultati imunoterapije dugoročni.
Šta je konkretno imunoterapija?
- Naš imuni sistem uništava maligne ćelije svaki dan, jer se stalno pojavljuje poneka. Ali u jednom momentu desi se greška, promaši malignu operaciju i nastane tumor. Policajac u ovoj priči je T-limfocit, to jest T-ćelija, čiji je zadatak da nađe maligne ćelije i uništi ih, a normalne neće dirati, jer nisu kriminalci u organizmu. Međutim, maligna ćelija se zamaskira i naš policajac ne može da je prepozna, pa dajemo imunoterapiju, kojom blokiramo tu sekvencu koja maskira malignu ćeliju i razotkrijemo je. Vrlo jednostavno, ali je trebalo godina i godina istraživanja, i pre manje od 10 godina uvedena je imunoterapija u svetu. I ona nema onu toksičnost koju ima hemioterapija.
Ali i ona ima neželjene reakcije?
- Treba kontrolisati funkciju štitne žlezde, na nju može da utiče. Vrlo, vrlo retka je i upala creva ili pluća, ali sve je to zanemarljivo u odnosu na ono što karcinom radi.
Nažalost, ne reaguju svi na imunoterapuju?
- Postoje pacijenti koji ne reaguju, pa onda ide kombinacija različitih lekova, da li bioloških, citostatika, da li dve ili tri imunoterapije...
J. S. Spasić