Savet EU usvojio je nedavno dugo očekivani dokument pod nazivom „Strateški kompas“. Tako je formalizovano nekoliko inicijativa koje su imale za cilj da udahnu novu energiju i ubrzaju operativnu sprovodljivost odluka u institucijama EU.
„Strateški kompas“ predstavlja plan za jačanje i razvoj odbrambenih i bezbednosnih kapaciteta bloka. Usvojen je u vreme kada je bezbednosni poredak strahovito ugrožen i kada je konkurencija velikih sila u porastu.
Dokument prikazuje složenu i maglovitu sliku sveta u kojem živimo i nagrižene stubove evropske političke i bezbednosne arhitekture usled rata na granicama Evrope, terorizma, sajber-sukoba, prirodnih katastrofa... Ovim aktom predviđeno je da se poveća strateška autonomija EU i njena sposobnost da zaštiti evropske vrednosti i interese. Svakako najvažniji deo odnosi se na osnivanje vojske EU. Plan je da vojska ima 5.000 vojnika do 2025. Najzastupljeniji će biti Nemci i Francuzi. Ciljevi i delovanja buduće vojske EU usko će se preklapati s politikom NATO. Vojska EU zamišljena je kao kontingent za brzo delovanje u vanrednim situacijama (sprečava i otklanja unutrašnje sukobe i nemire, da čuva spoljne granica, učestvuje u mirovnim misijama).
Ruska agresija na Ukrajinu samo je ubrzala proces, ali osnivanje vojske ne treba gledati isključivo u kontekstu rata u Ukrajini. EU je odavno izgubila koncept i jedinstvo spoljne i bezbednosne politike. Upravo zbog toga, kao i činjenica da nema svoju vojsku, EU je u svetskom poretku percipirana kao trećerazredni igrač.
EU je snažan finansijski i privredni subjekt, ali bez sopstvene vojske teško može da parira silama poput Rusije, Kine, Turske, Indije...
„Strateški kompas“ ne konkuriše NATO, ali na polju bezbednosti i u rešavanju kriza na kontinentu smanjuje zavisnost od SAD. Naglašava rastući odnos bloka sa zemljama istomišljenika u UN, G7 i NATO i, iznad svega, kontinuirano oslanjanje kontinenta na SAD.
„Strateškim kompasom“ obuhvaćene su i zemlje zapadnog Balkana. „Bezbednost i stabilnost na celom zapadnom Balkanu još uvek nije potpuna zbog sve većeg stranog mešanja, uključujući kampanje manipulacije informacijama, kao i zbog potencijalnog prelivanja iz trenutnog pogoršanja evropske bezbednosne situacije“, stoji u ovom obimnom dokumentu. EU je trenutno, zbog ruske invazije na Ukrajinu, snažno ujedinjena, verovatno kao nikada ranije, ali evidentno je i da među državama članicama još uvek postoji nepremostiva ideološka različitost. Prema tome, vreme će pokazati koliko se interesi država članica podudaraju i da li je ovo samo prva faza u stvaranju velike evropske vojske ili ne.
Ruskom agresijom na Ukrajinu ušli smo u novo doba neizvesnosti ne samo za evropski prostor već i mnogo šire. U ovom trenutku neophodno je očuvati stabilnost i bezbednost Evrope po svaku cenu, a to se može samo s promenom u načinu razmišljanja, rada i delovanja.
EU bi morala što pre da uspostavi političko jedinstvo, da reformiše ustavni okvir i pojednostavi procedure u odlučivanju. U novim političkim okolnostima to podrazumeva i oživljavanje evropskih integracija, zaobilaženje pojedinih formalnih prepreka i urgentnim prijemom zapadnog Balkana u članstvo.