NEKADA SU KRALJEVI SA SINOVIMA PREDVODILI SVOJU VOJSKU: Ovako se nekad ratovalo, a evo kad su vladari prestali da idu U BITKU
Kraljevi su išli u bitke jer se smatralo da ako je neko kralj ili želi da to postane, treba da pruži primer i bude najhrabriji. Zato su i ušli u istoriju!
Ova praksa je prekinuta tek u 19. veku, kada su suvereni prestali da budu vojskovođe i postali generali koji iz pozadine upravljaju trupama. Verovatno poslednji vladar koji je išao ispred vojske bio je Napoleon Bonaparta, koji je i bio najpre vojskovođa, a onda car.
Nekoliko desetina vladara izgubio je život u samim bitkama, dok je više njih stradalo od posledica ranjavanja na bojnom polju. Najpoznatija vladarska žrtva iz starog sveta je spartanski kralj Leonida, koji je u rat sa Persijancima poveo 300 vojnika i sa njima poginuo u bici kod klanca Termopili 480. god. p.n.e.
U ratovima su stradala i osmorica rimskih careva, trojica engleskih (zaključno sa Ričardom III) i dvojica francuskih kraljeva, kao i bugarski, škotski, irski i norveški vladari… Srbija je u Kosovskoj bici 1389. izgubila kneza Lazara Hrebeljanovića, a Turci sultana Murata. U bici na Marici 1371. poginuo je kralj Vukašin Mrnjavčević, a na Rovinama 1395. njegov sin Marko. Vizantijski car Konstantin nastradao je tokom otomanskog osvajanja Kontantinopolja 1453. godine.
Malo vladarki se latilo mača i stalo na čelo vojske, a jedna od takvih bila je Budika, kraljica britanskog plemena Iceni, koja je stradala 60. ili 61. godine u pobuni protiv rimskih osvajača.
Pre nego što je poginula u bici kod Vatling strita, Budika i njena vojska od 120.000 ljudi zapalili su Londinium (današnji London) i još dva grada, i ubili oko 70.000 Rimljana.
Kurir.rs/NM/Lj.J.
Bonus video: