Komemoracija Dejanu Mijaču (1934-2022) održana je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.
Rediteljeve kolege su najavile da njegov ispraćaj više doživljavaju kao obeležavanje godišnjice Jovana Sterije Popovića, Branislava Nušića i drugih velikih ljudi, što je tako na kraju i ispalo. Na kraju skupa govor je održala Branka Petrić, a Mijač je pozdravljen gromoglasnim aplauzom.
"Imali smo dogovor da odemo u neki fin restoran. I naravno, od svega toga nije bilo ništa. Nisam propuštala priliku da mu kažem svaki put kad ga sretnem kako lepo i izgleda i da je kosa najbolji ukras u tim godinama. Samo bi se smešio. Njegov smeh je dolazio iz dubina. Sve je kod njega bila kako treba", rekla je Branka Petrić.
Branka je ispričala kako je nastupio u JDP umesto Ljube Tadića u ulozi ujka Vase.
"Svi su gledali kako će to ispasti. Bio si odličan. A mi smo čekali da mu kažemo kako da se pokaže kao glumac".
Branka se prisetila gostovanja u Dubrovniku, kad je uživala u njegovoj režiji kao publika.
"Veoma ćeš mi nedostajati. Hvala ti na svemu, dragi Dejane".
Svetozar Cvetković se obratio video porukom iz Njujorka.
"Zavideo sam mu. Nadao sam se da ću i ja biti na sceni i progovoriti nešto s njim. Slika moje mladosti se kasnije pretvorila u realnost. Na moj poziv pokucao mi je na vrata Atelje 212. Već je ispisao legendu o sebi. Dogovorili smo se da radimo Krležu. Sve što je napravio bila je škola pozorišta. U Atelje su ušli kao studenti Nenad Jezdić i Jelena Stupljanin, a Đuza Stojiljković je opet zavoleo pozorište", ispričao je Cvetković, koji je govor završio rečima:
"Otišao je i ostavio nam je svoj svet, ovaj svet bez njega više nije ono što je bio".
Emotivno se od prijatelja oprostio Voja Brajović, koji je još ovo napisao 2010. godine.
"Umro je Dejan Mijač ostalo je ćutanje. On je naš Čehov, lečio nas je pozorištem. Filozof, hrabri reditelj, nenadmašni cinik. Uspeo je da svoja razmišljanja o čoveku i društvu iskaže svojim pozorišnim režijama. Ja sam ovde odabrao nešto što je njega jako okupirala u njegovim mislima, a to je o Čehovu.
Ovo su neka njegova razmišljanja: "Oko Čehova se stvarala prva velika klanica oko njegovih ideja. Treba u tom trenutku popraviti svet, a Čehov na to kaže svet je u zlu usnuo. Zanimljivo je da se na ruskom lekar zove vrač. Vradžbina u suštini znači da nema pomoći. Postoji teza šta je bolest, a šta je svet”. Zato su u njegovim dramama doktori tako bespomoćni. Dejan je naš Čehov. Lečio je pozorište - rekao je Brajović.
Srđan Timarov je pročitao tekst književnika Ljubomir Simovića.
"Koliko godina je od pozorišta dobio, Mijač je pozorištu uvećano i obogađeno vratio. Pokazao je da je pozorište velika iluzija", napisao je Simović.
Branko Cvejić je prepričao razgovor s Mijačem.
- Kad je počeo da radi u JDP bio je već ovenčan slavom. Pozorište je za njega bila umetnost igre, ali uvek promišljena. Njegova umetnost je bila slobodna, ali i surova - rekao je Cvejić i govor završio je sa doviđenja Dešo, videćemo se u nekoj novoj podeli, biće to gromoglasna podela.
Na komemoraciji će govoriti Srđan Timarov, Branka Petrić i Voja Brajović, ali pušten i snimak Svetozara Cvekovića.
Među govornicima je bio i njegov student i proslavljeni reditelj Egon Savin.
"Glumac najbolje glumi ono što najbolje razume. Dejan je tražio da sagledamo dubinu ljudske duše. Sterija i Mijač su tako stvorili "Pokondirenu tikvu", otkrio je Savin.
"Ljudska priroda traži krivca i kad je neočekivana smrt u pitanju, krivica se pripisuje onome ko je otišao. Danas sam ljut i pitao bih Dejana što baš sad? Pamtim kad je par dana nakon izbora u Sanu pitao šta se od mene očekuje da radim? U stvaranju privida, Mijač je zajedno sa svojom putujućom družinom hteo da donese neku drugu istinu.
Pokušavam da dočaram sliku pogrbljdnog čovrka, sa poluosmehom i loše prikrivenom svešću. O njegovoj mudrosti, znanju i umeću znate svi, dozvolite mi da dodam i otmenost", rekao je Vladimir Kostić, predsednik Sanu.
Komemoraciju je otvorila upravnica JDP Tamara Vučković Manojlović, a zatim Vida Ognjenović.
"Mijač je uvek predstavi uspeo da radim bez šarenih laža, a u komedijima je uspeo da postigne da se gledalac smeje sebi. Radio je sporo. Tražio je svaki ton od učenika predstave", rekla je Vdida
Na skup su stigli Svetlana Bojković, Branka Petrić, Nebojša Bradić, Branko Cvejić, Petar Benčina, Ljubivoje Tadić, Milica Mihajlović, Lena Bogdanović, Radomir Zelenović, Milan Caci Mihajlović, Nebojša Cile Ilić i Isidora Minić, ali i političar Zoran Živković.
Podsetimo, Dejan Mijač, akademik i jedan od najznačajnijih domaćih pozorišnih reditelja, preminuo je u utorak u Beogradu u 87. godini, a svojim maestralnim režijama obeležio je ovdašnju kulturu.
Iza njega su predstave koje su i danas u kolektivnom pamćenju, silna priznanja, a odškolovao je i generacije studenata - od "Ženidbe i udadbe", "Golubnjače", "Pučine", "Putujućeg pozorišta Šopalović" do "Vase Železnove" ili "Rodoljubaca".
Čuvenom predstavom "Mrešćenje šarana" Aleksandra Popovića 1984. godine otvoren je Zvezdara teatar.
Rođen je 17. maja 1934. u Kraljevini Jugoslaviji, u Bijeljini, u porodici pravoslavnog sveštenika i učiteljice. Njegov opus čine 174 predstave.
Sahrana je posle podne na Novom groblju u Beogradu. Opelo počinje u 14.30 u Crkvi Svetog Nikole na Novom groblju.
Kurir.rs, A. S. i M. P.
Bonus video: