OPERACIJA ROSTER 53: Kako su izraelski komandosi Egipćanima ispred nosa na Sinaju ukrali ruski radar P-12! Naser je bio osramoćen
Na temu izraelskih tajnih operacija napisana je serija tekstova. Svakako radilo se o spektakularnim tajnim operacijama koje su kad su obelodanjene da su se dogodile, medijski su odjeknule u svetu. Posebno je to bilo važno na Bliskom istoku prostoru trajnog konflikta, gde su se tajne operacije skoro i podrazumevale. Valja napomenuti da ratovi, pre svega oni koje je vodio Izrael, nisu trajali duže od 5 do 10 dana, ali zato jeste rat iscrpljivanja koji je obilovao tajnim izraelskim operacijama.
U ovoj priči osvetlićemo skoro pa nepoznatu operaciju krađe egipatskog osmatračkog radara P-12 koji je tad Izraelcima, a posredno i Amerikancima bio skoro nepoznat. Demotivisana posada, i slaba odbrana radarskog položaja bili su glavni adut Izraelcima, da ukradu radar i helikopterima ga prebace u Izrael.
Doduše, sa sobom poveli su i deo egipatske posade koju su zarobili da ih upute u tehniku. Zbog ove akcije Sovjetski Savez, a posebno vojna misija, kao i Naser bili su veoma besni. Ova krađa toliko je pogodila egipatskog lidera Gamaabdel Nasera, koji je zbog krađe radara kako se tvrdilo doživeo srčani udar i umro.
Ova priča paralelno se podudara sa drugom tajnom akcijom «Operacija pet topovnjača», gde je Izrael zahvaljujući detaljnom planiranju uspeo da iz luke Šerbrur ukrade pet raketnih topovnjača čiju je izgradnju platio, ali su isporuku Francuzi blokirali pošto su posle munjevitog Trećeg arapsko-izraelskog rata uveli jevrejskoj državi sankcije.
Tog 25. decembra 1969. u prvim satima Božića izraelske posade na prevaru uspele su da se ukrcaju na topovnjače i poskidali kanape za vezivanje sa bitvi da bi krenuli put otvorenog mora i u pravcu Izraela, na 2.500 kilometara dalje pokrenuta je druga tajna operacija krađe egipatskog radara.
Kako je počela priča
Sredinom 1969. izraelska obaveštajna služba Mosad saznala je od doušnika sa terena da je egipatska armija dobila, a zatim razmestila posebno u pravcu Izraela, osmatračke radare tipa P-12, koji su tad na Zapadu bili enigma. Tri takva radara bila su razmeštena u zoni Sueckog kanala.
Problem koji se javio za Izraelce bio je taj što je taj radar mogao da otkrije-detektuje izraelske avione u niskom letu koji su leteli maltene u visini krošnji drveća i palmi. Sa postojećom paletom PVO sistema SA-2, SA-3 i SA-6 predstavaljali su ozbiljnu opasnost za izraelske miraže.
Pošto je u jesen 1969. broj gubitaka među izraelskim pilotima i letelicama strahovito narastao utvrđeno je da veliki problem i muku zadaje jaka egipatska PVO koja informacije dobija od novih radara P-12. Sredinom decembra 1969. Na aerodrom u blizni Šarm el Šejka na Sinaju ( ovaj deo egipatske teitorije posle šestodnevnog rata u rukama je držao Izrael) sletela je izviđačka verzija lovca Miraž III. Njegov pilot dobio je zadatak da osmotri lokacije radarskih stanica. Pilot se bezbedno vratio sa špijunskog leta, a snimljeni materijal hitno je poslat na razvijanje. Dobijene slike su zatim poslate u štab vojne obaveštajne službe AMAN.
Stručnjaci koji su pregledali snimljeni materijal sa velikom pouzdanošću utvrdili su da su otkrivene lokacije tri osmatračka radara P-12 u zoni Sueca.
Interesantno je bilo to što je na sredini pusitnje bilo napravljeno veštačko uzvišenje na kome se nalazio radar, a oko njega bile su postavljene mine, žičane ograde, manji kamp sa šatorima za smeštaj posade i vozila za snabdevanje radarske stanice. Radilo se o sovjetskim kamionima tipa ZIL sa aparturom i radnim prostorom.
Ratno vazduhoplovstvo predlagalo je načelniku generalštaba Haim Bar Levu da radarska stanica bude eliminisana jednim brzim i masovnim vazdušnim napadom. Međutim general Barl Lev je odbio taj plan sa mišljenjem zašto Izrael ne bi pokušao da se dokopa tog radara i ispita ga.
Bar Levova ideja je prihvaćena skoro jednoglasno pa su počele pripreme za realizaciju jedne takve složene operacije. U tu svrhu naređeno je bilo da 12. padobranska jednica bude hitno prebačena iz unutrašnjosti Izraela na Sinaj u pustinji. Po dolasku padobranci su započeli hitnu obuku u jednom od nepristupačnih kampova u pustinji. Njima se ubrzo priključila ekipa mehaničara, radarista. Dopremljen je bio i preko potrebni alat koji bi se koristio za razmotiranje stanice uoči njenog prebacivanja.
Iz SAD specijalnim letom prebačena je bila posebna elektronska radijsko vođena pola tone teška "naprava" koja je lanisrana i poslata da kruži nad radarskom stanicom u Ras Šaribu. Sa podacima tehničkim planovima i fotografijama koje je tajna služba poslala vojsci vojnici su dobili priliku da izrade vernu kopiju kampa oko radarske stanice kako bi započela detaljna obuka.
Planeri operacije krađe radara zamisli su ideju da se na ciljanu radarsku stanicu izvede helikopterski desant gde bi komandosi likividrali posadu, i obezbedili zonu za iskrcavanje stručnjaka koji bi razmontirali radar i uz pomoć helikoptera prebacili ga na drugu stranu kanala. Za izvođenje operacije Izraelci su angažovali teške transportne helikoptere CH -53 "Jasur " koji su bili uvedeni tek u izraelsku operativnu upotrebu i transportne helikoptere francuske proizvodnje “superfrelon”.
Komandosi su trebali da pređu kanal, naprave prolaz u minskom polju, iseku žičane prepreke i izvrše prepad na radarsku stanicu. Za to vreme izraelski avioni napali bi obližnje položaje egipatske vojske kako bi se stvorio haos i panika u njihovim redovima. Kada bi radar bio zauzet helikopteri CH-53 Jasur bi dovezli desetine radarskih stručnjaka koji bi uz pomoć priručnog alata rastavili radar u celosti, vezali ga za helikoptere i prebacili u Izrael. Operacija je dobila kodni naziv “Roster 53”
Operacija je započela 26. decembra 1969. Dok se svet zabavljao skandalom oko krađe pet topovnjača oko 21 čas sa izraelskog aerodroma na Sinaju poletela je veća grupa aviona F-4 fantom i A-4 koji su iznenada napali položaje PVO i egipatske vojske u blizni radara. Za to vreme izraelski pomorski komandosi pripremali zonu za lakši prelazak kanala. Cilj bombardovanja bilo je odvraćanje pažnje od helikopterskog desanta koji je trebao da sledi. Izraelski helikopteri superfrelon prevezli su veliku količinu opreme za izvođenje ove operacije.
Izraelski komandosi uspeli su da neopaženo pređu kanal. Kada su stigli do lokacije radara. Tamo su videli radarsku antenu, ali i gomilu žičanih ograda. Interesantno je da su izraelski komandosi bili u dubini egipatske teitorije, a da nikoga nisu susreli. Kada su prethodnice napravile prolaz u minskom polju i u ogradi, vođa komandosa uzviknuo je “Kadima napred” posle čega usledio je napad na radarsku stanicu. Egipatski vojnici na radarskoj stanici bili su iznenađeni i nisu previše pružali otpor. Oficri su kad je počela pucnjava pobegli. U napadu jedan od komandosa bio je lakše ranjen. Pošto je radarska stanica bila zauzeta poslata je poruka da krenu helikopteri. Posle nekih pola sata na nebu su se pojavili prvi izraelski helikopteri iz kojih su se iskrcali radarski stručnjaci i odmah započeli demontažu radara. Radarski tehničari su radili skoro puna tri sata bez pauze, a da ih pri tome nije uznemirio ni jedan egipatski avion ili vojna patrola. Izraelski komandosi sa sobom su uzeli i četiri radarska operatera. Helikopteri su poleteli sa četiri tone teškim metalnim elementom pričvršćenim metalnim lancima na donjem delu helikoptera. Tokom leta nad samim sueckim kanalom jedan od lanaca se pokidao i težak teret pričvršćen metalnim lancima počeo je da se ljulja zbog čega je helikopter skoro izgubio ravnotežu.
U kasno podone operacija “Roster 53” je okončana.
Prisluškivanjem egipatskih komunikacija saznalo se i da pošto su izraelski komandosi sa radarom odleteli odbegli oficiri su se vratili na mesto gde je bila radarska stanica. Jedan od oficira uspostavio je vezu sa komandom i saopštio da su Izraelci napali njegovu radarsku stanicu i da su je uspeli da sruše, ali su on i njegovi vojnici uspeli da odbiju napad. O tome da je radar P-12 ukraden nije spomenuo ni jednom. Izrelci su ponovo poslali izviđački miraž da snimi lokaciju posle krađe radara. Da bi izbegli odgovornost oficiri su po dolasku digli u vazduh oba vozila da bi izgledalo kao da su ih Izraelci uništili.
Komanda na Suecu tu vest saopštila je generalštabu u Kairu. Međutim pravu istinu Egipćani su saznali 3. Januara 1970. Kada je londonski Dejli Ekspres objavio priču o krađi egipatskog radara. Tad je Naser saznao šta se zaista dogodilo na radarskom položaju. Petorica oficira krajem januara 1970. osuđena je na smrt zbog krađe radara P-12 i to jednog pukovnika, jednog kapetana dva poručnika i jednog podoficira.
Izraelci su kompletni radar rastavili do poslednjeg šrafa. Tehnički stručnjaci su radar temeljito pregledali . Posle godinu dana ispitivanja radar je predat Amerikancima koji su ga nazvali “Sponrest”. Radar je transportovan u istraživački centar Rome kod Njujorka gde je proveren rad P-12. Cilj je bio provera saznanja koji su im mogli korisiti u vazdušnom ratu nad Vijetnamom.
Zapadna štampa je sa velikom pažnjom pisla o ovoj krađi, a pojavio se i veliki broj karikatura na kojima su Egipćani osramoćeni kako su im Izraelci ispred nosa ukrali radar.
Kurir.rs/A.Mlakar