Nekadašnji ministar policije Vlajko Stojiljković pucao je sebi u glavu na stepeništu Savezne Skupštine na današnji dan pre 22 godine, a od posledica ranjavanja preminuo je dva dana kasnije.
Samoubistvo je pre toga izvršila njegova prva supruga, a posle njega i sin Vladimir.
Kako su mediji tada preneli, Jelisaveta se obesila pre više od 20 godina u podrumu stambene zgrade u Požarevcu, gde su tada živeli. Učestvovala je u političkom životu, iz kog se povukla kada je osetila da ima psihičke probleme.
Njihov sin Vladimir se 2004. ubio u svom stanu na Bulevaru Mihaila Pupina na Novom Beogradu.
Od četvoročlane porodice Stojiljković ostala je samo ćerka Sandra.
POSLEDNJI TRENUCI VLAJKOVOG ŽIVOTA
Filip Stojanović, bivši poslanik SRS, govorio je za Kurir pre nekoliko godina o poslednjim trenucima života Vlajka Stojiljkovića.
Stojanović je tada rekao da je Stojiljković dugo pričao da hoće da se ubije, ali da niko to nije shvatio ozbiljno.
- Ko danas se sećam. Mi svi u poslaničkom klubu SPS, tu i Nikola Šainović, Milutin Mrkonjić, Branislav Ivković, Gorica Gajević, mislim i Zoran Lilić, i Stojiljković kaže da hoće da se ubije, a Šešelj mu objašnjava da to uradi pred Skupštinom, jer će biti bolje medijski propraćeno. Svi su se smejali. Prošlo je nekoliko dana, a on me je pozvao i ponovio da hoće da se ubije zbog Haga. Rekao sam mu: "Pusti, i žene idu u zatvor" - prisetio se Stojanović i dodao:
- Od tada, često smo se viđali, na dva-tri dana, i stalno je ponavljao da hoće sebi da oduzme život. Međutim, nikad nisam to shvatao ozbiljno.
Tog kobnog 11. aprila, pre 22 godine, Stojiljković je zadržavao Stojanovića na izlazu više od pola sata.
- On se ubio praktično pred mojim očima. Tada je izglasan zakon o Hagu. Čekao me je na izlazu, dao mi tri koverte, pisma, i rekao da je jedno za mene, drugo za novinare i treće za Šešelja. Skoro 35 minuta bili smo ispred Skupštine na izlazu. Prolaze poslanici: "Zdravo, Vlajko, zdravo, Vlajko". U jednom trenutku ja mu kažem da moram da idem, a on mi na to odgovori: "E sad možeš da ideš". Zaplakao je, zagrlio me i poljubio i ja sam krenuo - rekao je Stojanović i nastavio:
- Međutim, kao da vučete lastiš. Krenuo sam, okrenuo se, čuo pucanj i počeo da plačem. Svi su izašli. Video sam da leži dole, krv mu je išla iz slepoočnice, a pištolj mu je bio na grudima.
Tri koverte su bile oproštajna pisma.
(Kurir.rs)