Prvi ples na svadbi jedan je značajan obučaj svuda u svetu. Mladenci za ovaj ples biraju pesmu koja je na neki način obeležila njihovu ljubav i zauvek im usmerila živote ka večnoj spojenosti.
Jedna od takvih pesama koja je ostavila trag na bezbroj ljubavi širom sveta je pesma Leonarda Koena "Dance me till the end of love", ipak malo ko zna tragičnu i mračnu prošlost koja se krije iza ove pesme.
Naime, mnogi su mislili da je ova pesma posvećena pesnikovoj najvećoj ljubavi Norvežanki Merien, kojoj je posvetio i mnoge druge hitove, a sa kojom nikada nije ostvario veću ljubav.
Međutim, Koen je ovu pesmu posvetio istoriji svoje porodice i stradanju kroz koje je njegov narod prošao. Koen je rođen i odrastao u uglednoj jevrejskoj porodici i bio je izrazito religiozan, što se odražavalo i u njegovoj muzici i na nastupima. Pesnika je jako povredilo saznanje da su gudački kvarteti svirali dok su drugi umirali.
- Interesantno je kako poreklo svake pesme vodi do zrnceta, do semena koje vam neko da ili koje vam svet da i to je ono što proces pisanja pesme čini mističnim. Međutim, ta pesma nastala je pošto sam čuo ili pročitao ili saznao da su u logorima smrti gudački kvarteti bili primorani da sviraju pored krematorijuma. Svirali su dok se odigravao horor, a sudbina tih ljudi bio je taj isti horor. Svirali su klasičnu muziku dok su njihovi sapatnici zatvorenici ubijani i spaljivani. Taj stih "Igraj sa mnom do tvoje lepote, uz goruću violinu" govori o lepoti postojanja i o njegovom kraju - ispričao je pesnik jednom prilikom.
(Kurir.rs)
Bonus video: