Mene su udali sa nepunih 11 godina, dobili su kokošku, gajbu piva i 100 evra. Od toga su imali korist možda mesec dana, a meni je ostao problem za ceo život, započela je Marija svoju ispovest.
Od ove rečenice navršilo se dve godine. Tada je imala 18. Uz NVO Atina uspela je da se otrgne od mučne sudbine "male neveste".
Zvanično, u našoj zemlji brak ne može da sklopi lice mlađe od 18 godina. Osim u pojedinim slučajevima. Seksualni odnos sa osobom mlađom od 14 godina je krivično delo. Osim u pojedinim slučajevima. Međutim, izvan tih "pojedinih slučajeva" postoji još na hiljade onih koji ispadaju iz svakog zakonskog, prirodnog, moralnog, zdravorazumskog okvira i u čijem je središtu devojčica potpuno nesvesna da ima ikakav izbor i pravo na drugačiji životni put, pisao je Noizz kada su objavili Marijinu ispovest.
Ta devojčica s bebom u naručju molila je za pomoć, a svi su mislili da joj je to sestra. Ta devojčica je bila poslušna ćerka sa sela koja će "spasiti" porodicu udajom. Ta devojčica je Marija, devojka s početka ovog teksta.
- Otac mi je umro kada sam imala 10 godina, od kako je on umro sve je krenulo na loše. Majka mi je umrla pre par godina, ona me je i prodala. Ja sam predosetila šta će se desiti, noć pre nego što sam trebala da odem sa muškarcem kom me je majka prodala dobila sam temperaturu 40 stepeni. Dok sam bila mlađa očekivala sam da će majka u nekom trenutku promeniti mišljenje i da će me spasiti, ponekad sam uspevala da pobegnem kod nje, ali ona bi me vratila kod tih ljudi - pričala je Marija, koja je u pet godina prisilnog braka bila fizički i psihički zlostavljana, primoravana da se prostituiše, da krade:
- Ja sam razmišljala šta će biti sa mnom kada odem sa tim čovekom, pomislila sam, možda će me ubiti, ali to i nije najgore za mene. On je hteo da me proda jednom čoveku koji je držao striptiz klubove, ja to nisam htela, on je pretio da će me ubiti. Jednom me naterao da obijem prodavnicu, raskrvarila sam ruku i dok sam bežala krv je curila, policija je došla tokom noći do kuće u kojoj sam bila.
Kaže da je policajac tražio da vidi njenu ruku, a pošto je muž stajao pored nje pokazala je ruku koja nije krvarila.
- Molila sam se u sebi da traži da vidi i drugu ruku i da me uhapsi i da me skloni od njega, ali nije tražio. U sebi sam poželela sve najgore tom policajcu što mi nije tražio drugu ruku i što me nije spasio... Sada kad pričam o tome bude mi teško, ali sam srećna zato što sam ostala živa. Znam samo da ne bih mogla sve to ponovo, pre bih se ubila.
Marija je sa 15 godina došla u program NVO Atina. Priznaje da se i godinama kasnije igrala sa lutkama i gledala crtane filmove. Danas, kaže, živi od poljoprivrede i sama se izdržava.
- Ne mogu da kažem da živim lako, ali sam uspela da završim osnovnu školu i da se snađem... Danas imam partnera i zadovoljna sam, nisam mu ništa rekla, zapalila sam sva dokumenta sa suđenja kako ne bi saznao. Bude mi samo teško kada poželim sa nekim da pričam, jer samo devojke iz Atine znaju šta mi se desilo, samo sa njima mogu da pričam.
Novoosvojena sloboda podrazumeva i udaljavanje od njene primarne porodice. S braćom i sestrom je tek povremeno u kontaktu.
- Ja njih pozovem, oni mene ne. Čak mi je skoro rekao brat da jedan muškarac traži ženu za udaju i da mogu da uzmem pare za udaju. Rekla sam mu da neću, nisam mogla da verujem šta me pita. Moje sestre nisu prošle bolje od mene, jedna se porodila kada je imala 13 godina, one nisu bile prodate, ali su pobegle rano od majke i morale su da se udaju da bi dobile neku zaštitu, samo sam ja bila prodata.
Marijina priča nije usamljena, ma koliko zvučala strašno. I ma koliko bila mučna, moramo da se suočimo s tim da je i to Srbija, u 21. veku.
Kurir.rs
Bonus video: