Paradoksalno, ali silne žene, pa i muškarci koji peglaju bore i lice verovatno pojma nemaju da u sebe unose najjače biološko oružje na celom svetu - botoks, čija četiri kilograma mogu da ubiju sve ljude na planeti. Pravi ga bakterija klostridijum botulinum, a jedan čep bio bi dovoljan da pomori ceo Beograd, saznali smo na impresivnoj izložbi "Tanka linija između leka i otrova" u Muzeju nauke i tehnike u prestonici.
Kroz više nego zanimljivu postavku provodi nas Ivan Stanić, viši kustos i jedan od autora izložbe, koji nam pokazuje sliku botoksa.
- Samo smo fotografiju doneli, jer nam sa VMA nisu dali i otrov, policija bi nas zatvorila. To je toliko otrovno, da jedan čep može da ubije ceo Beograd, a četiri kilograma botoksa sve ljude na planeti. To najjače biološko oružje pravi bakterija klostridijum botulinum (Clostridium botulinum), a u minimalnim količinama botoks je u medicini počeo da se koristi za rešavanje nekih problema sa očnim nervima i u druge svrhe, pa tek onda za estetiku. Kada radite estetski zahvat botoksom, u suštini u organizam ubrizgavate otrov te bakterije, koji je toliko jak da umrtvljuje mišiće na licu i zateže ga, a ta osoba nema nikakvu mimiku jer mišići ne rade - objašnjava nam Stanić šta je botoks, čiji kristal veličine zrna peska može da ubije 9.600 ljudi.
U nevelikom prostoru sjajno je sabijena istorija otrova koji pomažu i leče, ali i ubijaju. A sve počinje još od praistorije i olova, metala koji je pokrenuo civilizaciju.
- Gomilanje olova u kostima skraćivalo je život ljudima, pa ovde imamo vodovodne cevi od tog metala i druge predmete koji su vekovima korišćeni. A poslednje što smo imali bilo je na Brankovom mostu, kada su se radnici kratkotrajno otrovali dok su skidali belu boju jer nisu imali zaštitnu opremu, a olovo se nekada masovno koristilo za farbanje - navodi Stanić i dodaje da je Rimljane trovalo vino jer su mu dodavali olovni acetat, koji je doprinosio slatkoći pića.
Tu je i reklama iz Kraljevine Jugoslavije, sa sve crtežom prelepe devojke u kupaćem, koja se diči savršenstvom kozmetike - jugo-radijum kremom koja "čini kožu mladom i svežom i uklanja bore s lica", ali i vodom za kosu, solju za kupanje... Bio je to siguran put do kancera...
- Radioaktivnost je jedan od posebnih fenomena, a radijum je bio vrlo popularan jer sija u mraku pa se masovno koristio u kremama za lice, pastama za zube i u svemu i svačemu, a propagiran je i kao sredstvo koje sve leči. Najbizarnija je priča kako je otkriveno da je štetan - žene u SAD i Britaniji uglavnom su radile u fabrikama u kojima se radijum u tankom sloju mazao na kazaljke i na razne instrumente za vojsku da bi sijali noću. Radijumska prašina padala je po njima, pa su čak na posao dolazile u najboljim haljinama da bi uveče išle na igranke i sijale. Uzimale su paste za zube da sijaju kad se nasmeju, a imale su oštre četkice, pa su vilice počele da im se raspadaju. I tako je radijumu došao kraj do Drugog svetskog rata, a ostala je priča o radijumskim devojkama - priča Stanić, dok nam pokazuje napravu za dobijanje radijumske vode koja "leči".
Interesantno je i kako je bojni otrov sasvim slučajno postao i danas naširoko primenjivana terapija za lečenje raka. Reč je otrovnom gasu S-iperitu, kojim su, iako je bio zabranjen Haškom konvencijom iz 1907, Nemci ubili 3.000 Francuza u bici kod Ipra 1917. Ali, kada je taj gas eksplodirao na američkom brodu 1943, vojni lekar Alfred Zek Gilmen primetio je neobičnu stvar.
- Svi ti mornari imali su smanjenje broja belih krvnih zrnaca. To je podstaklo naučnike i tako su rođeni citostatici, odnosno hemioterapija - ovaj bojni otrov primenili su u lečenju leukemije, čija je glavna karakteristika povećanje broja belih krvnih zrnaca - objašnjava Stanić.
A ovo je delić velike priče o tankoj niti između leka i otrova u Skenderbegovoj 51...
Kurir.rs/J. S. Spasić
Bonus video: