REVOLUCIONARNO Dr Zelinski za Kurir: Savremena terapija za pet godina smanjila smrtnost od raka za 6% kod muškaraca i 4% kod žena
Savremene onkološke intervencije znatno su poboljšale ishod i tako čestih malignih bolesti kao što su rak pluća, dojke i debelog creva. Ove inovacije, uglavnom vođene imunoterapijom i preciznom medicinom, dovele su do pada smrtnosti od raka za šest odsto kod muškaraca i četiri odsto kod žena tokom poslednjih pet godina, kaže u intervjuu za Kurir medikalni onkolog prof. dr Kristof Zelinski, direktor Centralnoevropskog centra za rak u Bečkoj privatnoj klinici (Wiener Privatklinik) i predsednik Centralnoevropske kooperativne onkološke grupe, član Saveta Evropskog udruženja medikalnih onkologa i čovek koji ima još mnogo pozicija na medicinskom univerzitetu u Beču i po drugim centrima i udruženjima u svetu.
To je revolucionarni rezultat?
- Ovo je prvi put u istoriji lečenja karcinoma da smo videli ne samo preokret trenutnog trenda povećanja mortaliteta već i stvarni pad broja umrlih od raka.
Poznati ste baš po zalaganju i primeni te personalizovane medicine, šta tačno ona podrazumeva?
- Još od opisa Atlasa genoma raka saznali smo koje molekularne aberacije (aberacija - odstupanje od normalnog, prim. nov.) izazivaju rast ćelija raka. Lekovi usmereni na ove aberacije, a registrovano je više od 100 takvih jedinjenja tokom poslednjih 10 godina, mogu da se koriste za lečenje raka. Kako ova jedinjenja ciljaju na pojedinačne promene u molekularnom pejzažu, ova vrsta intervencije se naziva precizna ili personalizovana medicina. Obuhvata odgovarajuću molekularnu dijagnozu, koju obavljaju patolozi opremljeni vrlo specifičnim aparatom za detekciju takvih molekularnih aktivacija i odabir lekova koji ciljaju upravo na te promene.
Usled pandemije koronavirusa ljudi kasne u uspostavljanju dijagnoze i početku lečenja?
- Da, a kasna dijagnoza dovodi do uznapredovale bolesti. Tako kasna dijagnoza niza karcionoma koji su mogli biti rano otkriveni dovodi do preranih smrti koje se mogu izbeći i kod žena i muškaraca, a koje su povezane s polom, ali i sa sveobuhvatnim malignitetima kao što je rak debelog creva.
Pa da li je pandemija povećala broj onkoloških bolesnika?
- Trenutno ne vidimo povećanje, ali očekujemo da će brojevi znatno porasti jer pacijenti usled pandemije izbegavaju da učestvuju u programima ranog prepoznavanja i skrininga na rak. Znamo da je skrining ili rano prepoznavanje raka grlića materice opao za 80 odsto, a raka dojke za 50 odsto u nekim delovima zapadnog sveta. To implicira da će pacijenti doći s mnogo naprednijim bolestima u najkraćem vremenskom periodu, što će dovesti do niza prevremenih smrti od raka, koje su se mogle izbeći.
Koja vrsta kancera je danas najčešća i zašto?
- Kod muškaraca i žena zajedno to je rak debelog creva. Kod muškaraca je posebno visoka prevalenca raka prostate, ali i raka pluća, koji je tipična bolest povezana s pušenjem duvana. Kod žena najčešći je rak dojke. Međutim, glavni morbiditet i smrtnost uzrokovani su karcinomom pluća. Ovo drugo važilo je za muškarce, ali u poslednje vreme i za žene koje su usvojile nezdravu naviku pušenja duvana. U tom kontekstu važno je napomenuti da se pušenje često stiče kao navika tokom adolescencije, pa su stoga neophodni odgovarajući programi edukacije o duvanu i u školama i u javnosti koji će biti usmereni na veoma mlade ljude.
Šta vam je trenutno najveći izazov?
- Rak i njegovo lečenje obično karakteriše razvoj rezistencije na terapiju, pa je naš najveći izazov da prevaziđemo takvu otpornost na tretman. U oblasti prevencije raka i dalje težimo da povećamo razumevanje javnosti o opasnostima pušenja duvana, koje je povezano sa oko 90 odsto svih karcinoma koje poznajemo. Prilikom lečenja raka optimalna interdisciplinarna saradnja je ključna. U Bečkoj privatnoj klinici prvoklasni austrijski lekari iz različitih oblasti rade zajedno kako bi pomogli pacijentima s različitim vrstama tumora. A Centralnoevropski centar za rak Akademije Bečke privatne klinike nudi pacijentima sa rakom kompletnu medicinsku negu, pa bih želeo da dam još veći doprinos u tom smislu.
Kurir.rs/J. S. Spasić