Krajiški pevač Lazo Pajčin, rođak Baje Malog Knindže, biće danas sahranjen u rodnom Gubinu, pored Livna. Ponosnom Krajišniku, čoveku velikog srca, poeti koji je svojom pesmama slikao svaki kamen rodne grude biće ispunjena poslednja želja - da počiva u svojoj Krajini pod Dinarom, u porti crkve Uspenja Bogorodice uz blagoslov episkopa.
Lazo nije bio samo pevač, tekstopisac, bio je veliki čovek koji je udisao svoju Krajinu, a energijom je oživeo svaku slamku u kamenu u Livanjskom polju.
O pokojnom Pajčinu nije se mnogo pisalo, malo je bio prisutan u javnosti kao njegov rođak Mirko Pajčin - poznatiji kao Baja Mali Knindža, ali su njegove pesme ocrtavale Krajinu. Rođen je selu Gubin, između Livna i Grahova, na obodu Livanjskog polja. Prvu pesmu napisao je kao učenik šestog razreda osnovne škole, a koliko je njegova pesma bila ozbiljna i jaka da nastavnik nije poverovao da ju je mogao napisao jedan dvanaestogodišnjak, pa je išao i kod psihologa.
Rat devedesetih ga je zatekao kao vojnika JNA u kasarni Lora u Splitu iz koje je jedva izašao. Nakon izlaska priključio se našoj vojsci u Republici Srpskoj gde je kao borac proveo ceo rat.
Odmah nakon rata pristupa krajiškim pevačkim grupama za koje piše pesme, komponuje, a i peva. Prva pevačka grupa s kojom je ostavio velikog traga bila je grupa Preldžije. Dva albuma, koja su tada nastala, napravili su gotovo revoluciju u novijoj krajiškoj muzici, čime su tako postavili nove standarde koje dugo niko neće dostići. Te sve pesme, koje se i danas slušaju, napisao je i komponovao Lazo Pajčin: Glamoč, Grahovo, Bugojno, Bukovica, Mlada iz Mrkonjić Grada, Sana, Kalin gora, Čuvaj mi se sine Milice, kćeri, Pozdravi mi Krajinu; Udarac u prazno; Malo Slađa, malo Zorka... ostaju za sva vremena. Pisao je komponovao za duo Žare i Goci, a potom za duet Lazo i Goci, u kojem je Lazo do smrti nastupao. Napisao je i komponovao više od 3.000 pesama.
kurir.rs