Kuhinjski otpad čini trećinu dnevnog otpada koji stvorimo, tako da kompostiranje, pored toga što će obezbediti prirodnu hranu za vaše biljke, imaće i značaj u smanjenju ukupnog otpada!
Sećate li se školskog gradiva iz biologije? Tada ste naučili da se u jesen, kada opadne lišće s grana, ono razgrađuje, u čemu pomažu razni insekti, gliste, mikroorganizmi… U tom procesu lišće se pretvora u humus, odnosno zemlju crnicu, najznačajniju za plodno zemljište. Vi bi slično mogli sami da uradite, upravo sada!
Sigurno imate već neku biljku u svom domu, na terasi, u bašti, a na njih možete da pazite i ispred zgrade u kojoj stanujete, u obližnjem parku… Kako kupovni humus zaista ume da bude skup, posebno onaj koji bez potrebe uvozimo, opredelite se za to da budete sam svoj majstor.
Pre nego što uopšte krenete s izradom kompostišta, ako to činite napolju odaberite lokaciju zaštićenu od vetra i sunca. Na mestu na kojem planirate pripremu komposta, potrebno je da skinete sloj zemljišta, do 10 cm, ali i da napravite mali nagib, kako bi obezbedili oticanje viška vode. Možete da ga prekrijete bilo kojim slabo propusnim materijalom, u obzir dolazi čak i stari tepih koji ste hteli da odbacite.
Korisne su, naravno, i daske - mesto će imati protok vazduha, biće osenčano, a količina padavina će takođe biti kontrolisana.
Prozračno i toplo
Prozračivanje i održavanje vlage su osnovne stvari na koje bi trebalo da obratite pažnju. Zagrevanje komposta je takođe veoma važno, jer se na taj način uništavaju seme korova, uzročnici bolesti i štetočine. Idealna temperatura u sredini hrpe komposta je 50-70 celzijusovih stepeni.
Proces truljenja možete osetiti po mirisu koji ne bi smeo da bude neugodan. Ako jeste, nešto ste debelo pogrešili, pa počnite s poslom ponovo. Redovno ga mešajte, kao što to radite na šporetu s varjačom. Tada kompost neće imati tamnu boju, biće kiselkastog mirisa, ili će mirisati na gljive, odnosno vlažnu zemlju u šumi.
Ako uskoro planirate da zasadite neki grm ili drvo, iskopajte rupu adekvatne veličine. Pre sadnje, neko vreme stavljajte biološki razgradiv kuhinjski otpad na dno rupe. Na taj način ćete zemlju u koju planirate da zasadite novu biljku obogatiti hranljivim tvarima.
Ako imate deo vrta koji ne želite da obrađujete, ali želite da zadržite plodno tlo, organski kuhinjski otpad stavite na površinu zemlje. Na taj način sprečićete isušivanje zemlje i rast korova.
Ukoliko su vam hranljive materije potrebne za zalivanje vrta, organski otpad možete odlagati u veliku kantu ili bure, čekati da istrune, a potom iskoristiti za zalivanje. Sve to možete da uradite i na svojoj terasi. Dovoljan 1,5 metar
Veličina prostora za kompostište koje preporučujemo je oko 1,5 m širine. Dužina može da bude proizvoljna, kao i visina, ali je više nego poželjno da ostavite prostor za prozračivanje na svakih 1.5 metar visine.
Pravi “jelovnik”
Ostaci od svežeg voća i povrća, ljuske od jaja, talog od kafe, kesice od čaja i ostaci od čaja idealan su otpad za pravljenje komposišta u domaćoj režiji. Zapamtite, meso i kosti se ne preporučuju, kao ni ostaci pripremljenih jela. Mirisom mogu da privuku nepoželjne posetioce, posebno mlečni proizvodi.
Nećete mnogo pogrešiti ako stavite skuvano jelo od povrća ili voća, ali ne preterujte.
Može i ovo
U kompost ne idu stvari koje nisu biorazgradive, već trava, seno, slama, lišće, granje, kora drveta, piljevina, ostaci zemlje iz saksijskog cveća. Poželjni su i piljevina, kartonske kutije, papirna ambalaža koja nije bojena ili izbeljivana i lepljena.
(Kurir.rs/B.M.)
Bonus video: