„Takav brod je ponos svake mornarice. Ako su Ukrajinci pogodili brod, to je bila ljudska greška na ruskoj strani ili stari sistem, izjavio je za slovenačku televiziju Andrej Androjna, bivši komandant 430. mornaričkog diviziona slovenačke vojske o napadu i uništenju zastavnog broda crnomoske flote raketne krstarice "Moskva" na Crnom moru blizu obala Ukrajine.
„Brodsko skladište municije je najranjivija tačka svakog plovila“, rekao je Andrej Androjna, šef katedre za pomorstvo Fakulteta za pomorstvo i promet Univerziteta u Ljubljani i bivši komandant 430. pomorske diviziona slovenačke vojske.
"Ako dođe do detonacije u skladištu, šteta može biti zaista ogromna. To može značiti i potapanje tako velikog plovila", dodao je on.
Šta bi zaista moglo potopiti takav brod
Kako nastavlja Androjna, „ovakav brod je ponos svake mornarice“. I iako je brod izgrađen pre 43 godine, to ne bi trebalo da znači da ima stari sistem.
„Naoružana je svim odbrambenim sistemima: protivraketnom, protivvazdušnom, podmorničkom odbranom. Tako da je teško poverovati da bi joj se bilo koja raketa mogla približiti.
Takav brod bi stoga trebalo da bude u stanju da se brani. Isključujući mogućnost da je eksplodirala u njegovom skladištu, postavlja se pitanje kako je moguće da ga ukrajinske rakete pogode.
„Postoje dve mogućnosti: ili je u pitanju ljudska greška, odnosno neadekvatno obučeni operateri brodova, ili tehnička“, nastavlja Androjna, ističući da brodovi ovog tipa imaju izuzetno dobar alarmni senzorski sistem i savremene brodske sisteme za gašenje požara.
„Naravno, moguće je da Rusija ne govori istinu o tome koliko je sistem zapravo bio zastareo na brodu“, nastavlja on.
Praksa je da se "sistemi naoružanja na brodovima modernizuju i obnavljaju. Međutim, njihovi brodski protivodbrambeni sistemi bi mogli da propadnu". On ističe da Ukrajinci sada imaju dosta savremene vojne opreme koju su dobili od SAD.
Andrej Androjna je za MMC rekao da takve brodove imaju i SAD, „ali ih američka vojska povlači iz upotrebe“. Zamenjuje ih drugim tipovima plovila, koji imaju istu ulogu kao i krstarice, samo što se koriste i na moru i u obalskim operacijama „u vojne svrhe“.
Profesor dalje kaže da je problem sa ovim tipom plovila uglavnom u tome što su velika "pa samim tim i laka destinacija na moru".
Upravo u tu svrhu savremene oružane snage teže da imaju „najmanji mogući objekat na moru, koje radari ne prepoznaju ili ga prepoznaju kao manje ribarsko plovilo.
„To je moguće sa novim oblicima plovila kao i savremenim tehnološkim premazima“, koji apsorbuju radarske zrake ili ih razbijaju pod različitim uglovima kako se ne bi vraćali u radarski zraci
Raketna krstarica Moskva spada u jedan od najvećih ruskih ratnih brodova koji ima posadu od 510 članova. Izgrađena je 1979. godine ima deplasman od 12.500 tona, napružana sa 16. protivbrodskih raketa P-100 vulkan.
Rusija je potvrdila da je oštećena njena raketna krstarica Moskva sa 510 članova posade, koja je inače glavni brod ruske Crnomorske flote.
Ali, kako su objasnili, brod je oštećen usled detonacije municije u magacinu na brodu.
"Brod je ozbiljno oštećen. Posada je potpuno evakuisana", saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.
Ukrajinska vojska je, naprotiv, u sredu tvrdila da je brod pogođen sa dve rakete. „Potvrđeno je da je raketa danas ispaljena upravo tamo gde su je poslali njihovi graničari na Zmijskom ostrvu“, rekao je guverner Odeske Maksim Marčenko. Prema nekim izveštajima, pogođen je raketama Neptun.
CNN čak prenosi da je brod napušten ili da se nalazio na dnu Crnog mora.
„Ovo je veliki udarac za rusku vojsku, kojoj se ukrajinske snage odupiru već 50 dana“, napisali su.
Kasnije je, međutim, rusko Ministarstvo odbrane saopštilo da su uspeli da obuzdaju vatru na krstaškom pohodu.
Koliko je velika raketna krstarica Moskva
Raketna krstarica Moskva je jedan od najvećih ruskih brodova: dugačak je 186 metara, širok 21 metar i težak 12.500 tona. Izgrađen je u Sovjetskom Savezu u Nikolajevu, Ukrajina. Pod imenom Slava je plovio 1979. godine, a kasnije je preimenovan u Moskva.
Ima 510 članova posade. Kako navodi ruska agencija, brod je naoružan sa 16 protivbrodskih raketa P-1000 vulkan dometa od 700 kilometara. Između ostalog, učestvovala je i u ratu u Siriji, gde je čuvala ruske snage u bazi Hajmim. To je takođe krstarica koja je zahtevala predaju ukrajinskih snaga na Zmijskom ostrvu na početku invazije na Ukrajinu.
Kurir.rs/RTV SLO/MMC
Bonus video: