To je dijagnoza za koju uglavnom ne znamo ni da postoji, procene su da ga ima svaki deseti stanovnik Srbije, a pojma o tome nema. Nekima bi bilo dovoljno samo da se pogledaju u ogledalo da shvate da nešto ne štima i znaju da u narednih pet godina mogu dobiti i dijabetes. U svetu 318 miliona ljudi živi s tim, a čak 90 posto njih to i ne zna. A kada bi na prazan stomak izmerili šećer, verovatno bi im bio između 6,1 i 7 mmol/L - što prelazi normalnu vrednost, ali ne pokazuje dijabetes. To je predijabetes!
Akademik prof. dr Nebojša Lalić, direktor Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma UKC Srbije, naveo je da je predijabetes stanje u kome vrednosti šećera u krvi mogu biti iznad normalnih, ali još nisu toliko visoke da ukazuju da je reč o dijabetesu, te su izmerene našte između 6,1 i 7 mmol/L.
- Procene su da predijabetes ima oko 10 odsto stanovnika Srbije, to jest svaka deseta osoba, što je oko 700.000 ljudi. Na to treba dodati i da je procenjeno da 10 odsto populacije ima dijabetes, a mnogi nisu registrovani. Procene su da oko 20 odsto populacije ima predijabetes ili dijabetes, što je svaki peti stanovnik - kazao je akademik Lalić juče na konferenciji za novinare o predijabetesu u Beogradu i dodao:
- Od onih koji imaju predijabetes u narednih pet godina 20 do 50 odsto njih dobiće dijabetes. Ali dobra vest je da predijabetes može rano da se otkrije, čime se sprečavaju brojne posledice po zdravlje. Predijabetes je zapravo vaš poziv na promene. Važno da promenite životne navike, da se pravilno hranite i održavate fizičku aktivnost. Možete imati najbolje lekove, ali ako se ne pridržavate pravilne ishrane i fizičke aktivnosti, neće biti efekta - naveo je prof. Lalić i dodao da postoji i upitnik o riziku za razvoj predijabetesa, u kome nakon osam pitanja možete i dobiti signal da odete kod lekara, koji će na osnovu analize krvi videti imate li zaista predijabetes i da li je dovoljno da promenite životne navike ili ćete morati da koristite i lekove.
A faktori rizika za predijabetes su, kako je navela prof. dr Aleksandra Jotić s Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma UKC Srbije, između ostalih i gojaznost, više od 45 godina života, nasledni faktori (videti okvir).
- Međutim, ne morate imati 45 godina da biste proverili faktore rizika, dovoljno je da ste dobili više na telesnoj težini u kraćem periodu. Čak i među mladima starosti od 20 do 39 godina s faktorima rizika trećina njih razvija put ka dijabetesu tip 2. Možda to neće biti za tri do pet godina, već duže, ali će ga dobiti - navela je prof. Jotić i dodala da svaka deseta osoba na svetu ima predijabetes, kao i da će do 2040. zbog nezdravog načina života pola milijarde ljudi živeti s njim.
Znak za predijabetes, navela je prof. dr Teodora Beljić Živković iz KBC Zvezdara, može biti i šećer u krvi meren u toku dana, a čija je vrednost između 8 i 11 mmol/L, kao i test opterećenja šećerom, tzv. OGTT, na kom je šećer u drugom satu između 7,8 i 11.
- Simptoma nema, a jedini način da se ustanovi predijabetes jeste da čovek bude iskren prema sebi. Svako ima ogledalo pa može da vidi ono što ja vidim kada uđe u sobu, a to je gojaznost. Ali neće svaki predijabetes preći u šećer, neko će dobiti kardiovaskularnu bolest, neko oštećenje bubrega, masnu jetru, nekom će samo biti skraćen životni vek... A šta treba uraditi - spavajte bolje, ko nema dobar san, taj više jede, nervira se, naučite da kažete ne preteranom poslu, ne budite s ljudima koji vas nerviraju - istakla je prof. Beljić Živković.
Kurir.rs/J. S. Spasić