Profesor dr Ilija Kajtez sa Fakulteta za međunarodnu politiku i analiričar Zoran Spasić naveli su da je uloga predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog da bude glas Vašnigtona.
Na pitanje novinara i voditelja jutarnjeg programa Kurir televizije Gorana Anđelkovića kako bi ocenili nastup Zelenskog, sagovornici su se složili da predsednik Ukrajine nastupa po nalogu svojih zaštitnika.
- Zelenski je ovde mikrofon Vašingtona i glumi da je predsednik Ukrajine. On proziva one evropske zemlje koje su po mišljenju Vašingtona za nedovoljnu kooperativnost i nedoslednost u onom što od njih zahteva Vašington. Osnovna ideja Vašingtona je da apsolutno disciplinuje sve članice EU na njihovu štetu, a na korist Velike Britanije i SAD. Radi se o dvojnim standardima, koji pogađaju one koji su ili bi trebalo da budu saveznici i koji su članovi NATO. Ako imate povećanje uvoza ruske nafte u Ameriku za 40 odsto, pa se onda ta ista nafta i gas prodaju Evropi za po tri do četiri puta većoj ceni, a istovremeno želite da zabranite članicama EU da tu istu naftu mnogo bliže u jeftinije uzimaju od Rusije, to su u najmanju ruku rečeno dvojni standardi. Preko Zelenskog dolazi do disciplinovanja. Predsednik Ukrajine koja je u ratu, gde je potpuno uništena industrija, proziva predsednika Nemačke (Frank-Valter Štajnmajer), najmoćnije države u evropskoj orbiti, da nije dovoljno antiruski raspoložen i ne želi da ga primi u Kijevu. Zelenski to ne radi iz svoje glave, već po nalogu svojih zaštitnika - kaže dr Kajtez u jutarnjem programu Kurir televizije.
Analitičar Zoran Spasić naveo je da je ekonomija Rusije u ovoj situaciji pokazala znatno bolje rezultate od očekivanog.
- Bilo je puno neozbiljnih izjava i dati izjavu da nemački predsednik nije dobrodošao, a podsetimo da je upravo on predložio da Donjeck i Lugansk dobiju poseban status u Ukrajini. Ono što sasvim sigurno možemo da kažemo jeste da mi živimo u jednom multimedijalnom društvu. U dobu informacionog ratovanja. Slike iz Ukrajine koje se šire veoma brzo stvaraju mišljenje javnog mnjenja. Ali mi ne možemo sa sigurnošću da kažemo da li su te fotografije istinite ili nisu. Ruska ekonomija je u okršaju sa zapadnim zemljama pokazala znatno bolje rezultate nego što je to neko očekivao. Indikator toga je kurs ruske nacionalne valute, a činjenice govore da je rublja snažnija nego pre izbijanja krize - istakao je Spasić.
On je dodao i da je premijer Poljske Mateuš Moravjecki istakao da se ruska ekonomija pokazala spremnom za sankcije:
- Imate izjavu premijera Poljske koji je rekao da je ruska ekonomija spremna za sankcije, ali da nije siguran za Evropu. Da bismo mogli da se nadamo pozitivnim rezultatima ključno je da se sukob prekine. Da se spreče civilne žrtve i da se spreči humanitarna kriza. Drugo je da se osigura ruralno stanovništvo u celom svetu, da mu se obezbedi đubrivo. I treće da se spreči protekcionizam i da se ne uvode sankcije na prehrambene proizvode, jer će se zemlje na severu Afrike i na Bliskom istoku da se suoče sa ogromnim bezbednosnim izazovom, jer one apsolutno zavise od uvoza stranih prehrambenih proizvoda - kaže Zoran Spasić.
Profesor Kajtez je naveo da su moguće tektonske promene u strukturi Evropske unije.
- Rusija je to učinila, ali budite sigurni da iza nje stoji Kina, Indija i arapske zemlje. Činjenca na koju mnogi ukazuju, koji se bave ekonomijom, da Amerika štampa dolare bez pokrića i na taj način svoje unutrašnje probleme prebacuje na teret i onako već osiromašenog ostatka sveta. To dolazi do nekog svog kraja. U ovom ratu će najveću cenu platiti EU, odnosno Nemačka. Ako se desi da Marin Le Pen pobedi u Francuskoj, to će pokazati tektonske poremećaje u strukturi Evropske unije, a Orban je mimo svih očekivanja i gde su svi bili protiv njega, pobedio nikad ubedljivije i dobio četvrti mandat - kaže profesor dr Ilija Kajtez, koji navodi da narod nepogrešivo zna šta je za njega dobro.
Ruski cilj nije ni bio da se zauzme Kijev, već je bila delimična opsada, istakao je Spasić.
- To je sprečilo da se ukrajinske jedinice pregrupišu ka onim frontovima koji su ključni za ruske snage. Možemo da kažemo da je Rusija već ispunila sve svoje ciljeve. Kada je u pitanju naoružanje, kada NATO šalje svoje oružje u Ukrajinu, ono se odmah uništava ili na putu ka ukrajinskim jedinicama i samo deset odsto tog naoružanja dođe do ukrajinskih vojnika. Tog naoružanja nema nigde, što možete videti i po snimcima, iako ih naravno morate uzeti sa rezervom. Interesantno je i ono što je Bela kuća nedavno objavila kada je (predsednik SAD Džozef) Bajden došao na vlast, oni su uputili 2,4 milijarde dolara vojne pomoći Ukrajini, što je jednako vojnom budžetu Ukrajine - kaže Spasić i dodaje:
- Ne smemo da zaboravimo da mi sada u svetu imamo dva rata. Jedan u Jemenu, koji se vodi od 2015. godine gde je poginulo više od 300.000 ljudi zbog gladi i nedostatka medicinske pomoći. To u medijima nigde ne piše. A imate i rat u Etiopiji. A sva pažnja je usmerena ka Ukrajini. To nam govori da imamo jednu unipolarnost, a treba da težemo multipolarnosti - kaže Zoran Spasić.
Kajtez navodi da se već pojavljuju prvi znaci krize industrije u Nemačkoj i da se ozbiljno dovodi u pitanje njena vitalnost.
- Ona koja je 80 odsto izvozno orjentisana ima problem. Problemi bi skočili u nebo kada bi Nemci prestali da uvoze gas, a oni još uvek uvoze gas preko Severnog toka jedan. Pritisci na nas će biti veliki, ali je olakšavajuća okolnost ta što mi već 30 godina živimo u ratu i već smo sve te eksperimente osetili. Mi nismo članica EU i tražiti od nas potpuno prilagođavanje nije ni pravno, ni moralno, ni etički - kaže profesor Ilija Kajtez.
Kurir.rs
Bonus video: