KURIR U NOVOM URGENTNOM CENTRU: Ovo uopšte ne liči na Urgentni! Pogledajte čekaonice, prijem, iznenadićete se (FOTO)
Urgentni centar u Beogradu - a pacijenti nisu jedni drugima na glavi! Nestvarno, ali istinito! Novo zdanje Urgentnog na prijemu funkcioniše ko "švajcarac", svaki pacijent odmah "skreće" u jednu od četiri zone u skadu sa svojom mukom, gde mu doktori dolaze, pa nema više šetkanja od vrata do vrata. A ko je hitno za operacionu salu, bukvalno sa ulice odlazi "pod nož".
Vrvi od majstora oko nove zgrade usred Kliničkog centra, ima tu još dosta posla, ali pred samim Urgentnim, na širokoj stazi, non-stop se smenjuju kola Hitne pomoći. Veliki prijemni pultovi, velika čekaonica, dugački i široki hodnici, nebrojeno stolica, sve belo, sve ganc - sušta su suprotnost slike na koju smo navikli u starom Urgentnom. Za minula 24 sata, kako nam kaže dr Vladimir Arsenijević, načelnik prijema UC, prošlo je ovuda oko 600 pacijenta. Uobičajeni broj. Ali neuobičajeno je da nema gužve i što se sve sa ulaza odvaja po zonama.
- Iako smo ovaj novi princip funkcionisanja nazvali srpski rani trijažni skor, nije to ništa novo, mi samo hvatamo korak sa svetom. Ako pacijent nije životno ugrožen, a na kolicima je - kao što jedan upravo prođe pored nas - ranije je bilo pod znakom pitanja ko će da ga gura i gde, a sada odmah s prijema odlazi u jednu od zona - crvenu, narandžastu, žutu, gde svi doktori dolaze njemu - objašnjava nam dr Arsenijević i dodaje:
- Pacijenti koji su životno ugroženi momentalno odlaze u crvenu zonu i doktori ih tamo već čekaju. Onima koji su u teškom stanju, ali nisu životno ugroženi u roku do deset minuta doktori dolaze u narandžastoj zoni. I ne samo jedan već više lekara različitih specijalnosti pregledaju pacijenta i indikuju dijagnostičke procedure koje se ovde odmah odvijaju. Dakle, sve u jednom trenutku i na jednom mestu.
U treću, žutu zonu idu oni koje će lekar pogledati u narednih 60 minuta, a ako im se stanje pogorša, i pre.
- Ovim principom odvojene su suština i forma. Suština je kvalitetno lečenje, brza dijagnostika i brzo spasavanje života. A forma se sad vraća u suštinu. Ne može u istom redu da bude pacijent koji je pao s visine iako nije životno ugrožen i neko ko ima hemoroide, opstipaciju (zatvor), ko se nabo na trn pre pet dana... Urgentni centar nije dom zdravlja i uspostavili smo takav sistem da ne može više da bude najveći dom zdravlja na Balkanu - naglašava dr Arsenijević.
I operaciona sala je sada tik iza prijema, pa nema ni minuta gubljenja.
- U slučaju da se u gradu desi neka nesreća, upucavanje, povreda vatrenim, hladnim oružjem, pacijent krvari, šta god - operaciona sala je 15 metara iza ulaza, kao i skener i magnetna rezonanca. Takav pacijent bukvalno sa ulice ulazi u operacionu salu, ništa ne gubi, samo taj put od nekoliko metara - ističe dr Arsenijević i dodaje da imaju izolaciju za sve sa simptomima kovida, gde ih testiraju, pa ko bude pozitivan - pravac Kovid bolnica Batajnica.
Ulazimo u crvenu zonu. Oko bake se sjatili svi. Reanimirana je i vraćena u život posle teškog infarkta. Al' je na ivici života i smrti, na respiratoru... Bar je jedina tu... Ostali su po "lakšim" zonama. Sa skenera upravo izvoze čoveka, kotrljaju se točkići infuzije na koju je nakačen...
Na zid naslonjen jedan zavijene glave. Okej je, telefonira. Na krevetu voze deku. Tek pristigao. Otvaraju se vrata žute zone. I dve bake samo što su stigle. Jedna pala, muka joj je, "lete" sestre sa špricevima, prikačiše je na sve živo, okrenuše na stranu.
I ovog deku kače, pali se na monitor.
- Onesvestio sam se. Došao sam sebi, ali muka mi je - jedva veli.
Na dnu leži Dragomir Gnjatović (30) iz Ripnja. Rad za razgovor - u nesreći je, ipak, imao sreće.
- Prokliza mi auto na nekoj rizli sinoć, uleteh u dvorište, neki metal probio kroz šoferku i prođe mi kroz rame. Bilo je dosta krvi, ali bili su i brzi iz Hitne pomoći. I evo, opet sam dobro. Sve ide u dobrom smeru - Dragomir će, koji je prethodne noći prošao "užarenije" zone, pa stigao u žutu, u kojoj se lakše diše.
Kola samo pristižu... Iz auta žena jedva izlazi. Odmah je smeštaju na pokretni krevet. Devojka sa snimkom u krilu, telefonira dok je voze... Druga na nogama dolazi, ne deluje da ima neki veliki problem.
- Možete i bez knjižice, polako, dovoljna je lična karta - sestra će s prijema.
Iza leđa momka za pultom polepljeni papiri - gde je ko na kom spratu. Tek koji dan kako su se preselili, treba sve zapamtiti.
- Ne, ne taj, ovaj lokal - objašnjava jedna sestra drugoj za drugim pultom, zatišje je pa uče novi raspored.
Kraj ogromne čekaonice za ambulante "crkvica" - soba sa ikonom Bogorodice Trojeručice. Mole se za zdravlje, ima poneki dinar na ikoni...
A ima u čekaonicama i TV - kakav luksuz spram slike starog Urgentnog. U uglu, pred vratima pulmološke ambulante, baka jede bananu - vreme je užine. Frizura tip-top, ruž na mestu, taze popravljen.
- Pa kad se srediste za Urgentni - sa osmehom joj prilazimo.
- Pa meni ništa ne fali - uzvrati osmehom:
- Imala sam koronu pre šest meseci, pa tromb, pošla na kontrolu u Klinički, kad moja doktorka u Urgentnom. I evo čekam. Potrajaće, nisam hitna. A moram se doterati kad u grad pođem - ne skida osmeh...
Život je ipak lep...
Kurir.rs/J. S. Spasić
Bonus video: