Potonuće ruske raketne krstarice Moskva tipa Slava koja je 13. aprila u kasnim večernjim časovima eksplodirala, a onda i potonula kako su ruske vlasti saopštile tokom teglenja do Sevastopolja i dalje buri duhove. Dok jedni tuguju, pre svega oni koji simpatišu Moskvu, drugi likuju, jer se posle 40 godina ponovo dogodilo potapanje broda protivbrodskom raketom. Ovde ćemo da zanemarimo libansku epizodu iz 2006 i Jemensku iz 2017-2018.
Britanci su posebno bili radnosni na vest o potapanju ruske raketne krstarice tipa Moskva, pa su to već stigli da porede sa potapanje argentinske krstarice general Belgrano tokom Foklandskog (Las Malvinas) rata. Međutim, interesantno je da se govori da je ruska mornarica pred raspadom i kolapskom zbog gubitka jednog od ukupno tri raketne krstarice tipa Slava, ali zaboravljaju da su na junžnom Atlantiku od argentinske avijacije izgubili duplo više brodova što primenom protivbrodskih mera, do upotrebom gravitacionih bombi. Gubitak brodova u ukupnoj bruto tonaži premašuje puni deplasman potopljenog zastavnog broda Crnomorske flote.
Pa da krenemo na priču:
4. maja 1982.
Tog 4. maja 1982. poletela su dva aviona Super Etandard argentinske avijacije uz podršku aviona tankera za dopunu goriva tkom leta. Let je protekao u radarskoj tišini, na visini do 15 metara iznad površine mora u početnoj fazi leta. Avioni su otkrili brzo grupu engleskih razarača i fregata zapadno od Foklandskih ostrva. Letelice je na cilj navodio mornarički patrolni avion Lokid SP-2H Neptun, koji je prethodno na radaru pratio britansku operativnu grupu.Argentinski avioni približili su iz južnog smera gde ih Britanci nisu očekivali.
U okviru ove priče pojavile su se dve verovatne teorije, jedna da komandni brod britanske mornarice HMS Hermes radarom otkrio avion na velikoj visini pre napada na razarač Šefild, i druga prema kojoj je borbeni avion ETANDARD iskočio iz radarske sneke ostrva da bi svojim radarom Agava izvršio osmatranje. Prema ovoj teoriji jurišna grupa je zauzela borbeni poredak odmah po poletanju i popela se na srednju visinu radi uštede goriva. Pre ulaska u radarsku zonu operativne borbene grupe, dva aviona naoružana sa po jednom raketom AM-39 Egzose su dopunjena gorivom iz trećeg aviona. Tad se formacija spustila na nižu visinu, ispod nivoa osmatranja u radarskoj zoni operativne borbene grupe brodova. Treći avion se u kratkim intervalima penjao, nakratko uključivao radar da bi utvrdio daljinu i smer kretanja objekta napada. Pretpostavlja se da je argentinski pilot koji je leteo na zadatku radarskog izviđanja video na svom radaru Agave dva odraza jedan veliki i jedan mali verovatno razarač HMS Šefild i 20 milja iza njega fregatu HMS Pilumut. Kordinate cilja dejstva predate su bezbednim linkom podataka avionima naoružanim raketama i rakete su lansirane. Vidljivost je bila svega 400 m, a donja oblačnost 150 m.
Rakete egzose su poletele, a avioni Super Etandard su izašli iz zone napada i tom prilikom odbacili dopunske rezervoare za gorivo. Posada na Šefildu je ovaj akt protumačila kao prekidanje akcije napada. Rakete su prema brodu letele brzinom manjom od brzine zvuka. Čak i kad su zahvatile cilj glavom za samonavođenje, računar za obradu podataka elektronskog izviđanja na Šefildu nije bio programiran za prepoznavanje cilja.
Naime u trenutku napada u toku je bio prenos podataka preko satelitkse veze Skynet sa Velikom Britanijom odakle se komandovalo operacijom u južnom Atalntiku. Na razaraću rakete koje su letele tri metra nad površinom mora uočene su 6 sekundi pre pogotka. Vremena za mere manevara nije bilo i raketa je probila trup razarača na visini 1,8 m iznad vodene površine, ali na sreću Britanaca nije eksplodirao, ali je došlo do požara u kome je 20 članova posade izgubilo život. Naime, zapalili su se električni kablovi i boja. Na brodu se pojavio jak gusti crni dim , koji je otežavao gašenje. kapetan je posle četiri sata borbe sa vatrenom stihijom naredio napuštanje broda.
Za to vreme druga raketa se približavala fregati HMS Plimut. Međutim u ovom slučaju radarski operateri su uočili raketu pravovremeno i to 40 sekundi pre udara rakete u brod. Sa plovila su ispaljeni pasivni dipoli, koje je radar zu raketi prepoznao kao veći cilj od fregate i usmerio se prema njemu i samolikvidirao se.
Ukupan gubitak po tonaži 4.100 tona.
21.maj 1982
Na meti argentinske avijacije bila je britanska fregata HMS Ardent sa dve avio bombe od 250 kilograma.
Ukupan gubitak po tonaži 6.500 tona
23. maja 1982
Posle HMS Ardenta pogodđena je u napadu argentinske avijacije i fregata HMS Argonaut, koja je napadnuta sa dve avio bombe od 250 kilograma, koje nisu eksplodirale. Međutim dana 24. maja došlo je do eksplozije prilikom delaboracije avio bombe i fregata je potpnula.
Ukupan gubitak po tonaži 6.500 tona
25.maj. 1982
Argentinska ostrvska stanica 25. maja 1982 na osnovu praćenja kurseva do leta i odleta engleskih aviona locirali su lokaciju za koju su verovali da se nalazi britanski nosač aviona sa koga poleću palubni lovci. U taj reon istog dana poslato je nekoliko aviona Super Etandard uz pratnju avio-tankera, koji im je omogućio da produže radijus leta i zaobiđu engleske lovačke avione. Argentinski piloti su lansirali rakete sa maksimalne daljine na cilj koji je imao ogorman radarski odraz. Na radarskim ekranima sve je ukazivalo da je u pitanju britanski nosač aviona. Dve rakete su pogodile cilj. U stvari to je bio britanski popisni nosač aviona Atalntik Konvejner koji se zapalio i ostao da pluta na pučini. Dve rakete su posle pogodtka i eksplozijei zazvale požar i brod je kasnije potonuo.
Deplasman gubtika broda 18.000 tona
Istog dana pogođen je i britanski razarač HMS Koventri, nakon što su ga iz vazduha argentinski lovci -bombarderi A-4 potpouli da 3 avio bombe težine 300 kg.
Deplasman izgubljenog broda 4.100 tona.
8. juni 1982.
U tom danu na meti argentinskih aviona bio je desantni brod za snabdevanje trupa Sir Galahad, koga je pogodila avio-bomba koja je izazvala požar na brodu, koji je trajao dva nadan i brod je trajno onesposobljen.
Deplasman izgubljenog broda 5.674 tone.
Ovde valja dodati, a ne zaboraviti i da su Britanci imali isti slučaj kao sa raketnom krstaricom Moskva, koja je gađana sa obale. U ovom slučaju radilo se o napadu na laku krstaricu HMS Galmorgan.
Tog 12. juna 1982. dva dana pre završetka rata su Argentinci postigli su još jedan uspeh. Sa obalskom raketnom baterijom gde je iskorišćen improvizovani brodski lanser koji je demontiran sa broda i transportnim avionom prebačen iz Mar de Plate na ostrvo Las Malvinas koji je zatima montiran na kamion uspeli su da lanisraju raketu na laku krstaricu. U eksploziji na brodu je poginulo 26 mornara. Međutim, ovaj uspeh je pokazao da je slično rešenje bilo primenjeno ranije i u većim razemrama moglo je da ojača obalsku odbranu ostrva i olakša dejstvo argentinskih trupa. Inače kasnija analiza pokazala je da bi Argentinci potopili četiri do pet puta veći broj britanskih brodova da su ispravno funkcionisali upaljači na avio bombamba koji nisu prilagođeni bili za bacanje sa malih visina. Strani izvori navode da je neeksplodiranim avio bombama bilo pogođeno dvadeset ratnih brodova što zajedno sa pet bombama potopljenih i dva potopljena raketama znači da je u ratu bilo pogođeno 75 posto od ukupnog broja angažovanih engleskih površinskih ratnih brodova. Argentinci su priznali da su u napadima na flotu izgubli 35 aviona, ukazje da je na sedam uništenih lovaca dolazio jedan uništen brod, izuzetak su bili lovci bombarderi Super Etandard.
Zaključak:
U Foklandskom ratu Velika Britanija je priznala gubitak dva razarača, dve fregate, desantni brod za snabdevanje i popisni nosač aviona što iznosi ukupno šest brodova ukupne bruto registarske tonaže 38.374 tone. Englezi su u ratu priznali oštećenja jednog razarača, jedne fregate i dve krstarice, kao i još 4 fregate. Ukupno devet brodova.
Aregntinci su imali gubitke u bordovima jedna krstarica i podmornica ukupne tonaže zajedno 16.020 tona. Argentinci u napadu nisu imali oštećenih brodova, sem dva izviđačka broda i jednog patrolnog čamca koji su zaplenili Britanci.
Kurir.rs/A.Mlakar